1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nanotehnologija otkriva ko je sklon infarktu

U industrijskim zemljama svaki drugi čovek umire od posledica srčanog ili moždanog udara. Do sada nije bilo moguće davati induvidualne prognoze o tome ko ima veće da doživi infarkt. To bi se moglo uskoro promeniti.

Pucanje krvnih sudova dovodi so srčanog udara

Pucanje krvnih sudova dovodi do srčanog udara

Zdravi krvni sudovi su sa unutrašnje strane glatki. Krvne ćelije se za njih ne lepe. Tako se kiseonik lako transportuje u mišiće gde je i potreban. Sve dok ne dođe do nekog zapaljenja, to funkcioniše sasvim dobro. Zapaljenja zapravo nastaju u zidovima krvnih sudova. Reč je o proteinu Matriks-Metaloprotezen (MMP)

MMP potom dovodi do oštećenja prvobitno glatkog zida krvnih sudova. Kroz ta oštećenja bela krvna zrnca, takozvani leukociti, prodiru u ćelijske zidove, gde grade kalcifikaciju, arterosklerotične naslage i tako počinje jedan začarani krug, objašnjava Mihael Šefers sa Univerzitetske klinike u Minsteru:

„Kroz infekciju sve više leukocita, prodiru u zid krvnog suda i naslaga postaje sve deblja. To uzrokuje i da mišićne ćelije na inficiranom mestu grade neku vrstu svoda. Potom MMP nagrizaju taj svod. Potom može doći do pucanja krvnog suda na tom mestu, što bi zatvorilo sud i izazvalo srčani udar. Kada se to desi u krvnom sudu koji snabdeva mozak, dolazi do moždanog udara.“

Pogled u unutrašnjost pacijenta

Za prognoze pak, da li je neko skloniji srčanom i moždanom udaru, nije dovoljno samo znati kako se čovek hrani, da li se kreće, koliko je težak i da li puši. Lekari moraju znati ima li opasnih zapaljenja u krvnim sudovima. A za to moraju da pogledaju unutrašnjost tela pacijenta.

Već sada lekari mogu svakako to prepoznati u telu pacijenta. Na primer, pošto se pacijentu ubrizga posebna tečnost, krvni sudovi na CT-skeneru postaju vidljivi. Ovaj uređaj pravi trodimenzionalnu rendgensku sliku na kojoj daje prikaz krvnih sudova koji, zahvaljujući ubrizganoj tečnosti, postali vidljivi. Ako je došlo do zapaljenja ili suženja krvnog suda, lekari to mogu sa lakoćom prepoznati.

Nanotehnologija nudi mogućnost ranije dijagnoze

Nanotehnologija nudi mogućnost ranije dijagnoze

„Problem koji imamo tom prilikom jeste taj što mi ne vidimo krvni sud, gde je nastala anomalija, gde je bolest, tj. zapaljenje. Mi vidimo jedino sredstvo koje pravi kontrast u sudovima. U međuvremenu smo došli do saznanja da srčani udari nastaju u delovima gde su suženja sasvim mala ili ih uopšte nema“, objašnjava doktor Šefers.

Kalcificirani delovi krvnih sudova su vidljivi i na CT-skeneru jer su gušći od krvnih ćelija, ali čak ni ti nije siguran indikator da će doći do infarkta: „Kalcificirana naslaga može postojati i 20 godina posle zapaljenja, ali zapaljenje nije više aktivno. Nije dovoljno samo znati da li je došlo do suženja krvnog suda ili postoji kalcificirana naslaga.“

Uspešni testovi na miševima

Rešenje nudi nanotehnologija. Istraživačima je uspelo da izgrade molekule koji se vezuju za proteine izazvače infekcije. Ovi molekuli se zovu „pronalazači“ (Tracer), jer tako zapaljenje postaje vidljivo i na CT-skeneru: „Pronalazači ili ’Trejseri’ pomešani su sa radioaktivnošću ili floroscentnim bojama, a potom se zahvaljujući svetlu ili radioaktivnosti mogu izmeriti. Tako je lako videti molekularni sastav pojedinih organa.“

Naučnici su u eksperimentima na miševima uspeli da formiraju trodimenzionalne slike arterosklerotičnih zapaljenja. Kada bi im pošlo za rukom da tu tehniku primene i na ljudima, mogli bi prognozirati za svakog pacijenta posebno opasnost od srčanog udara.

„Takođe kad vidimo koja količina MMP postoji, možemo reći: Kod čoveka kod koga je prisutna veća količini MMP, postoj i veći rizik od srčanog udara, kod čoveka kod koga postoji manje MMP, manji je i rizik. Tada možemo definisati i za svaku individuu pojedinačno reći: Tebi je potrebna intenzivnija terapija, a tebi ne“, kaže doktor Šefers.

Rano dijagnostifikovanje i drugih bolesti

Ova tehnika nudi mogućnosti za dijagnostifikovanje i drugih bolesti, kod kojih je rano utvrđivanje presudno za uspešno lečenje, kaže doktor Andreas Jordan, pionir u kliničkoj upotrebni nanotehnologije. Primera radi u slučaju raka i multipleskleroze, zapaljenja centralnog nervnog sistema, lečenje je efikasno jedino prilikom ranog otkrivanja u suprotnom paraliza vodi u smrt.

„U osnovi to nas vodi u sledećem pravcu: kada tako nešto možemo da otkrijemo, kada možemo rano da otkrijemo takve bolesti, možemo razviti i specifični tarapeutski koncept“, objašnjava Andreas Jordan.

Autori: Fabijan Šmit / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković