Nameštaj iz Srbije u Kelnu

Da je Srbija prošle godine za proizvodnju nameštaja iskoristila 145.000 kubika drveta, koliko je izvezla za 45,3 miliona evra, mogla je imati vrednost robe u iznosu od preko 260 miliona evra. Poznavaoci drvoprerađivačke industrije u Srbiji kažu da bi uz navedeno bilo otvoreno i čak 5.000 novih radnih mesta. Nažalost do toga nije došlo.

Važnost drvne industrije prepoznaju i vladajuće struktrure. „Ponovo krećemo u formiranje grupacije, želimo okupiti sve proizvođače nameštaja kako bi ujedinjeni išli prema donosiocima odluka i akcionim planovima“, kaže Ješa Erčić, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira koje deluje pri Privrednoj komori Srbije. On kaže da se takođe želi usvojiti strategija razvoja drvne industrije Srbije u narednom periodu, a sve u skladu sa procesom približavanja Srbije EU.

Strategiju približavanja zahtevnom evropskom tržištu,  kompanija „Forma Ideale" davno je razvila i 70 % godišnje proizvodnje, a to je oko dva miliona komada nameštaja, izvozi u 35 zemalja sveta. Nekrunisani lider proizvodnje pločastog nameštaja u jugoistočnoj Evropi sa 1.500 zaposlenih, ne čeka državne subvencije, strategije i osnivanje grupacije. Vlastitim sredstvima finansira predstavljanje nove kolekcije na prestižnom sajmu nameštaja u Kelnu na kojem se određuju trendovi za narednu godinu. Forma Ideale je jedna od tri firme iz Srbije koje učestvuju na sajmu.

Strategija za bolju budućnost

Iako je drvna industrija u Srbiji u uzlaznoj liniji i drugi sektor u prerađivačkoj industriji koji konstantno beleži rast, kako po broju privrednih subjekata, tako i po broju zaposlenih, broj izlagača je začuđujuće mali. Privredna komora Srbije, koja pored ostalog posebno malim preduzećima pomaže da se predstave na sajmovima, poput „IMM Cologne“, u svom planu za 2017. godinu nije imala učešće srpskih firmi na ovoj smotri. „Privredna komora Srbije će ove godine sajam u Kelnu definisati kao jedan od bitnih sajmova i drvnu industriju predstaviti kao jednu od bitnih strateških grana srpske ekonomije", izjavio je Erčić za DW.

„Potrebna je strategija koja će drvnu industriju definisati kao jednu od strateških grana industrije. Potrebno je drvo definisati kao strateški materijal jer Srbija ima domaću sirovinsku bazu, dobre obrazovne ustanove i dizajnere. Potrebno je raditi na sopstvenom brendu jer ne treba da budemo bleda kopija nekih itaijanskih dizajnera“, kaže Erčić.

Proizvođači nameštaja u Srbiji se žale da još uvek nedostaje transparentnost i dostupnost u nabavci sirovinama, što je jedan od ključnih problema. Oni smatraju da je potrebna i sigurnost kako bi se moglo ući u investicione cikluse. Inače, bez novih investicija, teško je biti konkurentan na zahtevnom svetskom tržištu. Posebno ako firma ima nemačke mašine iz 60-tih godina.

“Evropsko tržište je zahtevno. Ali, to nam se sviđa jer nas na neki način tera da stalno napredujemo i da razvijamo nove tehnologije“, kaže Matija Vlahović, jedan od vlasnika i šef prodaje u firmi Chene. Ova firma je takođe jedna od predstavnica Srbije na sajmu u Kelnu, ali je njeno izlaganje pomogla Švajcarska vlada kroz program SIPPO.

„Sajam obično prvih nekoliko dana posećuju poslovni ljudi, dok na kraju dolaze obični potrošači. Moram vam reći da nas njihovo mišljenje dosta zanima“, jasan je Vlahović.

Ikea i nova radna mesta

U drvnoj industriji u Srbiji je zaposleno preko 23.000 radnika. Iako zemlju napušta veliki broj ljudi i bolje sutra traže u zapadnoevropskim zemljama, mogućnost zapošljavanja u drvoprerađivačkoj industriji u Srbiji, nije mala.

"Na sreću, mi trenutno nemamo problem sa radnom snagom. Mislim da smo primer i ostalim srpskim kompanijama kako treba raditi, kako se ponašati prema kadrovima i kako zadržati dobre radnike da ostanu u Srbiji. To je moguće redovnim platama, dobrim odnosom prema ljudima i dovoljnom količinom posla“, kaže Aleksandar Ružesković.

Srpski izlagači na „IMM COLOGNE“, najznačajnijem i najvećem sajmu te vrste u svetu, ne boje se konkurencije, a posebno one i Švedske: IKEA ove godine u Srbiji otvara svoju prvu robnu kuću. U planu je izgradnja pet takvih objekata, od kojih dva u Beogradu, po jedan u Novom Sadu i Nišu i jedan u centralnoj Srbiji. Proizvođači nameštaja iz Srbije u tome čak vide i svoju šansu. Švedska kompanija trenutno ima samo jednog dobavljača iz Srbije, a to je firma iz Ćuprije koja proizvodi oklagije i daske za sečenje.