Nakon Obaminih reči moraju da slede i dela | Politika | DW | 17.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nakon Obaminih reči moraju da slede i dela

Američki predsednik mora brzo da sprovede svoja obećanja, da uradi sve što je u njegovoj moći, da se tragedija, kao ova što se dogodila u Njutaunu, nikada više ne dogodi, smatra u svom komentaru Kristina Bergman.

Ovoga puta sve mora da bude drugačije. Dvadesetoro ubijene dece, u uzrastu od šest i sedam godina, i sedmoro odraslih: sve je to mnogo više nego što i američki zaljubljenici u oružje mogu da podnesu. Nacija je u kolektivnom šoku, a na pomenu žrtvama u gradu Njutaunu predsednik Barak Obama izabrao je prave reči: „Moramo da se promenimo!“ – rekao je Obama ožalošćenim majkama i očevima, braći i sestrama, prijateljima i rođacima stradalih u sali Njutaunu, ali i milionima gledalaca pred malim ekranima. Ovako više ne ide. Čitavo društvo je odgovorno za ugrožavanje svojih najmlađih. I Obama ima pravo kada kaže: „Neprihvatljiv je izgovor da pooštravanje zakona o oružju može biti politički riskantno“.

Kristina Bergman, DW Vašington

Kristina Bergman, DW Vašington

Pametno je to što je predsednik izbegavao da upotrebi reč „oružje“. Jer, pravo na posedovanje oružja nalazi se u američkom ustavu i Amerikanci to uzimaju za ozbiljno; 47 odsto domaćinstava poseduje neku vrstu oružja, 270 miliona komada vatrenog oružja nalazi se u privatnom vlasništvu. Toliko nema ni u jednoj drugoj državi. A to znači da na deset Amerikanaca dolazi devet pušaka ili pištolja. Podrška pooštravanju zakona o posedovanju oružja je u poslednjih desetak godina u stalnom padu. Godine 1990. je još bilo 70 odsto Amerikanaca za strožije zakone, ali je taj procenat 2011. bio svega 43 odsto. Takođe je opala podrška i zabrani posedovanja polu-automatskog oružja.

Nema jednostavnih rešenja

Ali, slike iz Njutauna će, izgleda, promeniti raspoloženje. „Tviter“ i „Fejsbuk“ vrve od poruka protiv lobija koji zagovara posedovanje oružja. Čak se i konzervativni političari koji se zalažu za slobodno posedovanje oružja, ovih dana drže po strani. Malo je onih koji u pogledu masakra prvačića u Njutaunu pokušavaju da odbrane posedovanje oružja i drže se stare krilatice: više oružja je i više bezbednosti. Apsurdna je ideja da puška u direktovoj kancelariji može da spreči takav masakr. Ali, to takođe neće sprečiti ni samo jedan novi zakon. Tako da predsednik Obama i tu ima pravo: rešenje je komplikovano, prvenstveno zbog miliona komada vatrenog oružja koje je već u privatnom vlasništvu.

Ali, to ne znači i da je svaki početak besmislen. Treba povesti računa o prodaji automatskog oružja sa šaržerima od 30, 60 ili čak stotinu metaka. Provera bekgraunda kupca je takođe neophodna. Ovog vikenda pojedini političari su takođe ukazivali na to da se mora promeniti odnos prema osobama sa psihičkim problemima. Jer, ako se smanjuje medicinska pomoć, ako se stigmatizuju oni koji je traže, onda dolazi do toga da, kada se vidi da nešto nije u redu, bude već prekasno.

Više je faktora koji su u igri i koji vode ka masakrima kao ovom u Njutaunu. A da se oni potpuno spreče, to takođe neće moći nikada da bude ostvareno, i tu oni koji su za posedovanje oružja imaju pravo. Ali, ako se kroz niz mera spasi i samo jedan život – vredelo je. No, nakon ove tragedije ne sme sve da ostane samo na rečima, kao nakon što je to bilo nakon svih prethodnih masakara.

Komentar: Kristina Bergman, Vašington
Odgovorni urednik: Ivan Đerković