1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Najveći genije današnjice slavi 70. rođendan

Stiven Hoking je najslavniji fizičar od Ajnštajna naovamo. Uprkos činjenici da je „vezan“ za invalidska kolica zbog neizlečive bolesti nervnih ćelija, Hoking za mnoge važi kao najveći genije današnjice.

Stephen Hawking

Stephen Hawking

Hoking je rođen 8. januara 1942. u Oksfordu. Njegova karijera počinje kobnim udarcem sudbine. Kada je imao 20 godina - baš kada je počinjao sa pisanjem doktorskog rada - kod njega su se pojavili prvi znaci ALS-a, fatalnog oboljenja nervnih ćelija. Ubrzo je ostao vezan za invalidska kolica. Izgubio je glas i morao da prepusti računaru da govori umesto njega.

I pored svog hendikepa, Hoking je bravurozno zadržao kontrolu nad svojim životom, kako privatnim - o tome svedoče dva braka i troje dece - tako i naučnim. 1979. postaje profesor na Kembridžu - na katedri na kojoj je nekada radi slavni Isak Njutn. Tamo je počeo da se bavi velikim pitanjima fizike.

"Mi danas poznajemo zakone kojima je materija podvrgnuta u najrazličitijim uslovima. Ali, mi ne znamo zašto oni važe i kako su povezani. Ne znamo ni zakone koji su vladali u ekstremnim uslovima Velikog praska. Mi ne razumemo početak univerzuma i zašto on uopšte postoji. Ta pitanja su oduvek pokretala ljude...", govorio je Hoking.

Sve je počelo singularitetom

BdT Gelähmter Hawking erfüllt sich Traum Schweben in der

Polazeći od Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti, Hoking dokazuje da je Veliki prasak pre 14 milijardi godina morao da počne "singularitetom" - nepojmljivo malom tačkom koja ne može da se obuhvati današnjim formulama i zakonima. Ali, njegova omiljena tema su crne rupe - galaktički monstrumi koji svojom enormnom gravitacijom gutaju sve što im se približi. Hoking je došao do saznanja da crne rupe ne postoje večito, već da se smanjuju. Jer, one emituju energiju u vidu zračenja - Hokingovog zračenja. Ono još nije dokazano - zbog čega Hoking (još) nije dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

"Zračenje crnih rupa može da se izmeri. Ali, izgleda da u našem delu svemira crnih rupa jednostavno nema - i to je šteta. Jer ako bi bile otkrivene, ja bih sigurno dobio Nobelovu nagradu."

Da li će Hoking zaista genije za kakvog ga mnogi smatraju? Da li je on zaista drugi Ajnštajn? Neke kolege poput hamburškog profesora fizike Klausa Fredenhagena smatraju da - nije. "Doprinos Hokinga svakako nije toliko veliki kao doprinos Ajnštajna. Ajnštajn je razvio sasvim novu teoriju, kakve ranije nije bilo. Hoking je dao važan doprinos - u okviru postojećih teorija."

Neke Hokingove naučne teze su sporne. Ali, način na koji on prkosi svojoj bolesti, izaziva divljenje mnogih fizičara - poput Bernharda Šulca. On je bio Hokingov saradnik, a sada rukovodi institutom "Albert Ajnštajn" u Potsdamu. "Stiven je kao fizičar veoma intenzivan. On mora da razume svet koliko je god to moguće. A to mora da radi sasvim interno - u svom mozgu."

Sve računice drži u glavi

Hoking već decenijama nije u stanju da svoje formule zapisuje na papiru ili tabli. Umesto toga, mora da drži u glavi komplikovane računice - za šta mu je potrebna divovska koncentracija. A kakav je privatno? - Vrlo komunikativan - kaže Bernhard Šulc. "On nije monah; nije izolovan čovek. Vrlo je zainteresovan za druge ljude."

To pokazuje i Hokingovo nastojanje da približi kosmologiju širokim slojevima čitalaca. 1988. je objavio svoju "Kratku povest vremena". Knjiga je sve samo ne lako svarljivo štivo, ali i pored toga, prodata je u desetinama miliona primeraka i od svog autora je načinila kultnu ličnost. Veliki fizičar ume dobro da se "proda" - tako je, na primer, nastupio u jednoj epizodi serije "Zvezdane staze". A u aprilu 2007, ispunio je sebi davnašnju želju: poleteo je jednim avionom NASA koji je izveo više parabola u vazduhu, tako da se naučnik više puta našao u bestežinskom stanju.

Veliki genije danas slavi 70. rođendan - iako su mu lekari predviđali mnogo kraći život.

Autori: Frank Grotelišen / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon