Najveća pijaca na svetu!

Bogatstvo izbora svežih proizvoda izuzetnog kvaliteta mogu da budu razlog zašto se francuska kuhinja vinula u svetski vrh. Pijaca Rinžis veća je od Kneževine Monako. Ima svoju železničku stanicu, a tu je i obilaznica. Pri ruci su vam i banke, hoteli, majstorske radionice i renta-kar agencije. To je grad za sebe, koji živi i danju i noću.

Posle ponoći zabrundaju kamioni koji dolaze iz svih delova Evrope puni svežih namirnica. U dva sata iza ponoći stižu i prvi nakupci koji biraju robu. Žagor je sve jači. Vekovima je to jutarnja rutina mesara, vlasnika restorana i prodavaca na pijaci. Već treća generacija porodice Erika Deladoara prodaje morsku ribu na Rinžisu: „Francuska gastronomija je zasnovana na ovim proizvodima. Zahvaljujući svežoj hrani, izvrsnog ukusa naša kuhinja je tako prijatna i slavna“

Opština Rinžis pominje se još 1124. godine

Sve do 1969. nalazila se u srcu Pariza Lezaleu. Pisac Emil Zola je taj deo grada nazvao „stomak Pariza“. Vremenom je pijaca porasla toliko da je narušila funkcionisanje grada, pa je izmeštena šest kilometara dalje u tadašnje selo Rinžis.

Žaki Lorenco, 61-godišnji prodavac ribe, koji kupuje morske ježeve i žive krabe za svoju tezgu na pijaci u Parizu podseća se Lezalea:

„Bilo je čarobno. Kada bi Amerikanci hrlili u Pariz, nisu prvo tražili da vide Ajlfelovu kulu, već su želeli da posete Lezale. Atmosfera je bila fantastična!“

U velikim, povezanim halama, meso, sirevi, voće, povrće i cveće uzbuđuju svako čulo. Rinžis hrani 11 miliona ljudi u regionu Pariza, a ovde se snabdevaju i prodavnice i restorani iz celog sveta. Filip Veral izvozi brojne proizvode sa Rižnisa u SAD i Aziju.

„Imamo sive jarebice, imamo crvene jarebice, možemo vas snabdeti golubovima, fazanima, raznom drugom divljači. Tu su zečevi i patke…“

Sve vrste mesa

U blizini je ogromna hala sa mesom koja liči na klanicu iz 19. veka. Goveđe plećke vise na kukama, radnici prenose tek zaklane životinje na leđima. Pored je još jedna zgrada u kojoj se obrađuju samo iznutrice. Serž Nado pripada trećoj generaciji familije koja se bavi trgovinom iznutrica. On stoji uz policu na kojoj su goveđa srca. Debeli kravlji jezici su poređani iza. Kaže da Francuzi ne jedu kao pre. Domaćice su pripremale goveđe glave kod kuće, sada taj specijalitet može da se nađe samo u restoranima.

„Prodavali smo goveđu džigericu sve sa gušteračom, popularne su bile i goveđe glave. Danas prodaja ide mnogo lošije.“

Iako nema više brojnih proizvoda i nije blizu centra grada, pijaca je i dalje stomak Pariza i očaravajuće mesto za proučavanje jedne od najvećih svetskih kulinarskih kultura.

Autori: Elinor Birdsli, Vladimir Petković

Odg. urednik: Jakov Leon