Najuspešnija godina za Hrvatsku na putu u EU
29. decembar 2011.
2011. godina započela je mađarskim predsedavanjem Evropskoj uniji. Mađarska je najavila da će Hrvatska biti jedan od prioriteta i da namerava da do kraja juna zatvori preostalih sedam poglavlja.
Tokom mađarskog predsedavanja intenzivirani su napori za ispunjavanje merila za zatvaranje najzahtevnijih i najtežih poglavlja. Mađarski ministar spoljnih poslova, Janoš Martonji, u aprilu je u dramatičnom obraćanju u Evropskom parlamentu upozorio da među članicama postoje snažni otpori prema proširenju, i da je junski rok za završetak pregovora s Hrvatskom pod znakom pitanja. Ipak, istog meseca, Hrvatska zatvara dva vrlo važna poglavlja – Poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i Regionalnu politiku i koordinaciju strukturnih instrumenata. Bila su to poglavlja sa finansijski vrlo značajnim implikacijama.
Preokret u maju
U maju dolazi do velikog obrta, jer iz okruženja potpredsednice Evropske komisije i komesarke za pravosuđe stiže informacija da je Vivijan Reding preporučila komesaru za proširenje Štefanu Fileu da je za zatvaranje poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava – Hrvatska ispunila sve zahteve i merila.
Početkom juna Hrvatska zatvara poglavlje Ribarstvo. Radi se o poglavlju gde su pregovori trajali najduže. Nekoliko dana kasnije predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo po prvi put objavljuje da Komisija predlaže Savetu EU zatvaranje preostala četiri poglavlja te da je ciljani datum ulaska Hrvatske 1. jul 2013. godine. Zemlje članice 10. juna počele su sa usaglašavanjem svojih gledišta na osnovu predloga Komisije, a procene su tada bile da će Hrvatska teško do kraja jula zatvoriti sva poglavlja i time svoje pristupne pregovore. Ipak, na kraju su optimisti imali pravo.
Završetak pregovora poslednjeg dana mađarskog predsedavanja
Na junskom samitu Evropske unije, šefovi država i vlada donose političku odluku o završetku pregovora s Hrvatskom. Oni u zaključcima pozivaju da se pregovori sa Hrvatskom završe do kraja juna, a pristupni ugovor potpiše do kraja 2011. godine. I tako je zadnjeg dana mađarskog predsedavanja Uniji, 30. juna, Hrvatska zaista zatvorila svoja poslednja četiri poglavlja – Tržišno takmičenje, Pravosuđe i osnovna prava, Finansijske i budžetske odredbe i Ostala pitanja. Time su nakon otvaranja u oktobru 2005. godine pristupni pregovori s Hrvatskom završeni nakon gotovo šest godina.
Samo dan kasnije, predsedničku palicu preuzima Poljska, koja u svojem programu predsedavanja ističe cilj: potpisivanje Ugovora o pristupanju s Hrvatskom do kraja godine. Nakon letnje pauze, sredinom septembra, Odbor stalnih predstavnika pri EU (COREPER) potvrdio je nacrt Ugovor o pristupanju na engleskom jeziku, a nekoliko dana kasnije poljski premijer Donald Tusk lično donosi nacrt Ugovora u Zagreb. U međuvremenu Ugovor o pristupanju počinje da se prevodi na sve službene jezike Evropske unije i na hrvatski, što znači da će u svojoj konačnoj verziji ugovor biti napisan na 24 jezika.
Najpre zeleno svetlo za Hrvatsku u Evropskom parlamentu...
U novembru je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta prihvatio nacrt rezolucije u kojem se daje pristanak za potpisivanje Pristupnog ugovora s Hrvatskom. Odbor je taj dokument uputio na plenarnu sednicu Evropskog parlamenta koji je 1. decembra, velikom većinom glasova, odobrio Ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji, a to je i preduslov za potpisivanje. Od 634 poslanika, 564 zastupnika glasala su za, protiv 38, a uzdržanih je bilo 32.
... a zatim i u Savetu Evropske unije
Konačno zeleno svetlo daje Savet za opšte poslove – Ugovor o pristupanju Hrvatske može da se potpiše, a to su učinili u Briselu 9. decembra na jednočasovnoj ceremoniji u ime Hrvatske, predsednik Republike Ivo Josipović i predsednica Vlade Jadranka Kosor, a u ime 27 zemalja članica, šefovi država ili vlada.
Na decembarskom samitu, Hrvatska po prvi put učestvuje kao posmatrač, i to tako što je najpre neko vreme u njemu učestvovao predsednik Ivo Josipović, a u drugom delu premijerka Jadranka Kosor.
Hrvatska postala pristupajuća zemlja
Potpisivanjem Ugovora o pristupanju, Hrvatska od zemlje kandidat postaje pristupajuća zemlja. Svi njeni predstavnici imaju pravo da učestvuju na svim sastancima u institucijama Evropske unije kao posmatrači, ali bez prava glasa. Nakon referenduma u Hrvatskoj koji je zakazan za 22. januar 2012. godine, počinje proces ratifikacije Ugovora o pristupanju s Hrvatskom su zemljama članicama EU, a do 1.7.2013. godine Evropska komisija objavljivaće će izveštaje o monitoringu za tri najteža poglavlja – Tržišno takmičenje, Pravosuđe i osnovna prava i Pravdu, slobodu i bezbednost.
Potpisivanje Ugovora o pristupanju na kraju 2011. godine, kako su istakli svi, posebno u ovim kriznim vremenima, dobra je vest kako za Hrvatsku tako i za Evropsku uniju. Pokazuje se da proširenje Unije nije izgubilo na atraktivnosti i da se napori i reforme u Hrvatskoj, koja je prošla najteže pregovore u istoriji ulaska u EU, na kraju isplate, kao i da ni najveće prepreke Hrvatsku na kraju nisu sprečile da uspešno završi pristupne pregovore.
Autor: Alen Legović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković