Najteži problem na Balkanu | Evropa | DW | 11.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Najteži problem na Balkanu

Bosna i Hercegovina ponovo je u fokusu EU. Šefovi diplomatija zemalja članica naglašavaju svoju zabrinutost zbog „najkomplikovanije situacije na Balkanu“. Sve glasnije se mogu čuti pozivi na novi evropski pristup…

Iako nije planirano da se na sastanku Saveta ministra spoljnih poslova Evropske unije razgovara o Bosni i Hercegovini, situacija u toj zemlji i eskalacija protesta, uz insistiranje delegacija Slovenije i Hrvatske, nametnuli su Briselu to još neodgovoreno pitanje: šta i kako dalje sa BiH? Šefovi diplomatija zemalja članica složni su u oceni da je situacija u BiH „teška i zabrinjavajuća“. Zajednički stav je i da BiH mora krenuti napred kao jedinstvena zemlja, a većina insistira na odlučnom i jasnom stavu EU. Za sada se o ideji visokog predstavnika Valentina Incka o mogućem slanju dodatnih EU trupa, ne razmišlja.

„Valentin, moj dragi prijatelj, govorio je o tome kao o hipotetičkoj situaciji“, izjavila je šefica diplomatije Evropske unije Ketrin Ešton. „Najvažnije u ovom trenutku jeste da rukovodstvo u toj zemlji razmisli i razume ozbiljne brige koje njihov narod ima. Ne da se bave nekim konkretnim pitanjima, već šire, o ekonomskoj situaciji. U Bosni i Hercegovini ima mnogo lidera i vreme je da počnu da pokazuju svoje liderstvo, a mi ćemo ih podržati na tom putu“, kaže Ešton.

Ešton: Najvažnije, u ovom trenutku, jeste da rukovodstvo u zemlji razmisli i razume ozbiljne brige koje njihov narod ima

Ešton: Najvažnije, u ovom trenutku, jeste da rukovodstvo u zemlji razmisli i razume ozbiljne brige koje njihov narod ima

Ono što se prošlog petka dogodilo u BiH za šefa diplomatije Velike Britanije Vilijama Hejga, predstavlja „poziv za buđenje“, ali ne samo za političare iz BiH, već i za Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu: „Moramo da uložimo više napora kako bismo pomogli BiH da krene ka EU i NATO i kako bi se stagnacija u vlasti u BiH okončala. To će postati sve važnije pitanje u mesecima koji slede“, smatra Hejg.

Prvo rešavati životna pitanja

Pored šefa britanske diplomatije, i ministri spoljnih poslova Hrvatske, Vesna Pusić, i Slovenije, Karl Erjavec, pozivaju Evrpsku uniju na veći angažman kada je BiH u pitanju. Dok Slovenija predlaže da se u slučaju BiH primeni „model po ugledu na dijalog Beograda i Prištine“, gde je sama visoka predstavnica Ketrin Ešton preuzela odgovornost za medijaciju u rešavanju problema, zvanični Zagreb dodaje i sledeće: „Stav Hrvatske je da se za BiH treba osmisliti jedan specifičan model približavanja EU . Umesto da se unapred moraju rešavati neka specifična pitanja, mi smatramo da bi bilo važno da proces započne, on se ne mora zvati skrining, može prethoditi skiningu, i unutar tog procesa rešavale bi se specifične teme. To znači i da bi se 'Sejdić Finci' i druge teme o kojima se govori, rešavale u okviru tog procesa, a ne kao preduslov“, objasnila je Pusić.

Već ranije su evropski analitičari pozivali zvanični Brisel da, „zarad pokretanja BiH iz političkog ćorsokaka“, pitanje primene odluke Evropskog suda za ljudska prva, u slučaju „Sejdić-Finci“, ne koristi kao preduslov za napredak zemlje u procesu evrointegracija, već da to, po mnogima „suštinsko i komplikovano državno pitanje“, rešava postepeno kroz proces približavanja članstvu.

U Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI) ocenjuju da bi EU trebalo da „preispita svoju politiku uslovljavanja kandidature BiH implementacijom presude „Sejdić-Finci“. „Smatramo da bi Evropska unija trebalo da popusti, da dozvoli Bosni i Hercegovini da se kandiduje za članstvo. U okviru pristupnog procesa, BiH će svakako morati da napravi ustavne reforme i tada ponovo pokuša da primeni Sejdić Finci presudu“, kaže za Dojče vele Alekasndra Štiglmajer iz ESI.

Vesna Pusić traži osmišljavanje specifičnog modela približavanja EU za BiH

Vesna Pusić traži osmišljavanje specifičnog modela približavanja EU za BiH

Očaj nema nacionalni predznak

I dok je na evropskim zvaničnicima da razmotre i dogovore se oko eventualne nove strategije za BiH, ono oko čega su svi složni jeste da je stabilna i jedinstvena BiH važna za stabilnost celog regiona.

„Bosna i Hercegovina je najteži problem koji imamo na Balkanu. Moramo da odbranimo princip da je BiH jedna zemlja, a ne skup tri ili četiri zajednice. Nadam se da i u Evropskoj uniji i u BiH ima dovoljno onih koji žele da vide BiH kao jedinstvena zemlja ide u dobrom pravcu“, poruka je ministra spoljnih poslova Luksemburga Žana Aselborna.

U Briselu se naglašava da je posebno važno da događaji u BiH ne poprime nacionalni predznak, kao i da političari „ne guraju stvari u tom pravcu“. Ocenjuje se i da je evropski put zemlje je jedna od retkih stvari koja, bez obzira na etničku pripadnost, ima svoj legitimitet u javnosti BiH. „Građani BiH su pokazali da njihovo strpljenje ima limit. Kada zemlja nema pozitivnu agendu onda ljudi stavljaju svoju agendu“, smatra slovački ministra spoljnih poslova Miroslav Lajčak, i dodaje:

„'Sejdić-Finci' nije odgovor na ono što ovi ljudi očekuju. To je ozbiljna poruka političkim liderima u BiH da se manje bave svojim igrama, a više rešavanju socijalno ekonomska pitanja. To je signal i za EU da sagleda širu sliku situacije u BiH“, zaključuje Lajčak.

Iz Evropske unije poručuju Bosna i Hercegovina nema taj luksuz da bez ikakvog preokreta gubi vreme i čeka sledeće izbore, ali i da svima mora da bude jasno da iz nasilja i haosa može nastati samo nešto gore, a ne bolje.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković