1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Najskuplje je umreti?

U narodu se obično kaže, kako se u životu ne mora ništa, sem da se umre. Dovitljivi autor ove izreke nije ni slutio da je i „umiranje“ u međuvremenu postalo skupo. Zato je sve više Nemaca, koji se sahranjuju anoninimno.

Asortiman sanduka jednog pogrebnog preduzeća u Kelnu

Asortiman sanduka jednog pogrebnog preduzeća u Kelnu

I u Nemačkoj se u gotovo svim gradovima, i to u veoma prometnim ulicama, mogu primetiti pogrebna preduzeća.

Doduše ona su prilično neupadljiva, nenametljiva i uglavnom bez provokativnih imena i slogana. Nemci se kao i u svemu, retko upuštaju u „samoorganizaciju“ sahrana.

Čak je i daleko povoljnije, naročito ukoliko je preminuli imao posebnih želja, obratiti se pogrebnim preduzećima i agencijama. I sam internet je organizovanje sahrana učinio daleko jednostavnijim.

"Realna" cena 1.500 evra

Unutrašnjost pogrebnog preduzeća

Unutrašnjost pogrebnog preduzeća

Početna, a realna visina troškova sahrane u Berlinu i Potsdamu je primera radi oko 1.500 evra. Tim iznosom obuhvaćeni su troškovi transporta tela preminulog u krugu od 50 kilometara, kovčeg od punog drveta, odeća za preminulog, pa čak i neizbežne osnovne takse koje naplaćuju sama groblja.

U cenu međutim nisu uključeni troškovi crkvene službe i kapele, ali se pogrebno preduzeće brine o svim formalnostima, uključujući i o smrtovnicama i umrlicama. Korišćenje kapele košta najmanje 150 evra, dok se službe sveštenika u osnovi ne naplaćuju, ali to zavisi od mnogo čega, ponajviše od toga da li ste član neke crkve i koje.

U trendu "anonimne" sahrane

Troškovi sahrane mogu biti i manji i sve je više Nemaca koji se odlučuju za skromnije pogrebe, a još više onih koji su na to primorani. Reč je o "anonimnim" sahranama, bez velike fame, obeležja i bližnjih. Crkva taj trend kritikuje, jer smatra da svaki pojedinac ima pravo na dostojanstvenu sahranu. Vlasnik jednog pogrebnog preduzeća u Kelnu, Tomas Kremer o svemu tome kaže:

„U početku me je nerviralo to što se ljudi odlučuju na potpuno anonimnu sahranu. Postoji mnoštvo razloga zbog kojih to nijedan čovek ne bi trebalo da čini. Imam razumevanja kada ljudi kažu da nemaju novca, ali opet bi tu kulturu opraštanja od preminulog trebalo nekako održavati.“

Zato su u Kelnu, ljudi dobre volje odlučili da zakupe jedan deo groblja na kojem će i oni koji ne mogu da priušte dostojanstvenu sahranu, sa ovog sveta otići kako to dolikuje.

autor: N. Jakovljević

odg. urednica: Ž. Bašić

DW.COM

  • Datum 31.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/I0qF
  • Datum 31.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/I0qF