1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Najrasprostranjeniji ali još ne i najveći

Najveći nemački trgovinski koncern, Metro-Grup, pre desetak dana je u Srbiji otvorio svoju prvu filijalu. Time je postao prvi na svetu po broju zemalja u kojima ima ispostave i pretekao francuskog konkurenta Karefur.

Hans-Joahim Kerber je predsednik upravnog odbora trgovinske grupe Metro iz Diseldorfa.

Hans-Joahim Kerber je predsednik upravnog odbora trgovinske grupe Metro iz Diseldorfa.

Gotovo istovremeno sa početkom nove godine postali smo najinternacionalnije trgovinsko preduzeće na svetu, rekao je 4. januara u Beograd šef Metro-Grup, Hams-Joahim Kerber. Nakon otvranja filijale u Srbiji koncern je zastupljen u 30 zemalja sveta. Do tada ih je sa 29 imao isto koliko i Karefur

Prva ispostava Metroa u Srbiji je megamarket iz sistema Keš-end-keri. Objekat u beogradskomprigradskomnaselju Krnjača, čiji prodajni prostor iznosi 8.500 kvadratnih metara, izgrađen je za tri meseca i koštao je oko 15 miliona evra. Nudi oko 20.000 proizvoda, od čega je polovina prehrambenih dok je oko 90 odsto robe proizvedeno u Srbiji i Crnoj Gori. ”Na srpskom tržištu vidimo veliki potencijal i izuzetnu perspektivu rasta”, kazao je Kerber.

Megamarketi tipa Keš-end-keri, u kojima, inače, mmogu dakupuju samo oni koji poseduju, doduše besplatnu, člansku karticu, deo su ekspanzionističkog kursa kojim je Metro krenuo. Protekle godine koncern je otvorio 35 ovakvih radnji tako da sada ima oko 500 filijala iz istoimenog sistema. U ovoj godini biće otvoreno još 40 novih a u njima ukupno radi više od 80.000 ljudi, samo bi u Srbiji tokom 2005. i kasnije trebalo da bude otvoreno još pet marketa u kojima bi bilo zaposleno ukupno 300 radnika.

Čitav Metro koncern zapošljava oko 250.000 ljudi u oko 2.450 radnji. Osim sistemna Keš-end-keri, u Metro-Grupu spadaju i supermarketi izrazito mešovite robe Real, supermarketi sa većinom prehrambenom ponudom Ekstra, robne kuće tehničke robe Media-Markt i Saturn, lanac prodavnica građevinske i tehničke opreme Prakriker i lanac luksuznih orbnih kuća Kaufhof.

I dok je po rasprostranjenosti na prvommestu u svetu, Metro je po obrtu kapitala treći – iza američkog giganta VolMart i francuskog Karefura. No, Metro, čije je sedište u Disledorfu, jeste uspeo da u prethodne tri godine smanji razliku u odnosu na vodeće i u toj trci preskoči do tada boljeplasirane, holanski Ahold i američki Kroger. U ovmo usponu su mu, pri tom, pomogli i finansijski skandali u Aholdu te slabljenje Krogera na internacionalnom oplanu zbog stalnog pada vrednosti dolara.

Metro je u protekloj godini imao obrt od 56,4 milijarde evra, što je 5,3 odsto više nego u 2003 ali i pola procenta manje od očekivanog. Analitičari smatraju da većinapreduzeć amož esamo da zavidi uspehu Metroa. Trgovačka branša je u Nemačkoj u prošoj godini generalno beležila gubitke ali je diseldorfski koncern to, očigledno, prevazišao ekspanzijom u inostranstvu. Van granica matične države Metro je, naime, zabeležio rast obrta od 9,6 odsto. Pri tom ni na domaćem terenu nije gubio već je upsai skromno povećanje od 1,8 procenata.

Tehničke robne kuće MediaMarkt i Saturn koji su mušterije privlačili velikim popustima ali, pre svega, baš megamarketi iz sistema Keš-end-keri u inostranstvu, punuli su kase Metroa. Supermarketi Real i Ekstra te robne kuće Kaufhof, s druge strane, osetile su suzdržanost nemačkih potrošača i upisale gubitke.

Analitičari očekuju da će neki delovi koncerna nastaviti sa dosadašnjim trendom. Pre svega proširenje u istolnoj Evropi i Aziji Metrou je omogućioda bude nezavisstabn od pada potrošnje u Nemačkoj. Prodaja elektronike na domaćem tržištu bila je, kako ukazuju, uspešna pre svega zbog velikih akcija koje su robne kuće Saturn i Medija Markt pokretale i to uz reklamne slogove kakvi su ”Škrtsot je super” i ”Nisam glup”.

Upravo su zbog ovakvih akcija udurženja za zaštitu potrošača upućivala snažne kritike. Posebno je akcija koju je lanac Medija Markt organizovao prvog radnog dana posle Nove godine pod nazivom ”3.1. Nemačka ne plaća porez na dodatu vredost” naišao na osudu. Porez na dodatu bvrednot u Nemačkoj iznosi 16 procenata pa su 3. januara svi artikli – od baterija do televizora sa plazmae-kranom – koštali 16 odsto manje nego inače.

Rezultat su bili redovi ispred robnih kuća, zakrečeni prilazniputevi, bolovi u rukama ljudi koji su nosili gomile kutija i – pune kase Medija Markta. No, neke filijale ovog lanca u aveznim pokrajinama Zar, Severna Rajna Vestfalija i Baden-Virtemberg rešile su bile da zarade i više no što je planirano. Tik pre planirane akcije podigle su, prema tvrdnjama stalnih mušterija, cene neke robe tako da je ona i sa popustom bila zapravo skuplja no samo kojih nedelju dana ranije. Ovakce, optužbe, naravno, rukovodstvo odlučno odbaciju.

U Srbiji je, inače, prvi čovek Grupe, Hans-Joahim Kerber, boravio samo dan nakon pomenute akcije. I u razgovoru sa republičkim predsednikom Borisom Tadićem ocenio da vlasti trebada učini veće napore kako bi s eotkolnile zakosnek prepreke stranim investitorima da u većoj meri ulažu u zemlju.

  • Datum 19.01.2005
  • Autor Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAeW
  • Datum 19.01.2005
  • Autor Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAeW