1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

"Najmladja evropska država već ima probleme"

"Cena slobode" jeste naslov nedeljnika "Špigel", koji piše da najmladja evropska država već ima probleme. Srbi u Beogradu protestvuju protiv otcepljenja, i beogradska Vlada zahteva 220 milijardi odštete...

Kosovari prosavljaju nezavisnost (17.02.2008.)

Kosovari prosavljaju nezavisnost (17.02.2008.)

Većina od 80.000 Srba u enklavama samo još čeka da povoljno proda svoje kuće Albancima. To zna i Beograd. Srpski mediji već su napravili popis srpske imovine na Kosovu. Samo su izbeglice na Kosovu ostavile materijalna dobra u vrednosti od četiri milijarde evra. Ukupno 220 milijardi evra traži Srpska Vlada, prev svega za tzv. "ilegalnu privatizaciju" bivših državnih preduzeća. Beograd cenu slobode podiže visoko. Pritom je mini-država jedva sposobna da preživi. Polovina stanovnika je bez posla, u nekim područjima stopa nezaposlenosti iznosi i 80 odsto. Sa brutodomaćim proizvodom od 1300 dolara po glavi stanovnika Kosovo je bliže zemljama trećeg sveta. 2,1 milion stanovnika živi pretežno od transakcija novca 400.000 bližnjih koji žive u inostranstvu. Planirana Donatorska konferencija pružiće samo pomoć u prelaznom periodu. Evropa će morati da odreži kesu kako bi ostvarila uspehe na duže staze. Samo se troškovi misije Euleks do 2010. procenjuju na 1.5 milijardi evra", piše "Špigel".


Direktor Centra za medjunarodnu bezbednost i odbrambenu politiku u korporaciji Rend i bivši izaslanik američkog predsednika Bila Klintona za Balkan, Džejms Dobins, u "Frankfurter algemajne cajtungu" analizira proglašenje nezavisnosti Kosova iz ugla UN. Dobins koji je i sam saradjivao na izradi rezolucije 1244 rasvetljava njena sporna pitanja. Prvo, u rezolucija 1244 ne pominje se srpski suverenitet na Kosovu, već samo Jugoslavija, koja odavno ne postoji. Drugo, suverenitet Jugoslavije je ograničen, a sva odgovornost za kosovske vlasti je na UN; a rezolucija zahteva i vodjenje medjunarodnog procesa za odredjivanje konačnog statusa te pokrajine. Treće, ona se poziva na Sporazum iz Rambujea, čime utvrdjuje da će volja ctanovnika Kosova igrati ulogu prilikom odredjenja tog statusa. Četvrto, rezolucija ne predvidja da Savet bezbednosti UN još jednom donese odluku oko statusa Kosova, već favorizuje medjunarodni proces koji bliže ne odredjuje.

Taj proces je Marti Ahtisari okončao jednim izveštajem u kome predlaže kontrolisanu nezavisnost, ali oko njega se nisu sporazumeli Beograd i Priština. I peto, sve odredbe rezolucije ostaju na snazi, sem ako ne budu ispunjene ili izmenjene novim rezolucijama. Tako dok je suverenitet jedne zemlje koja više ne postoji, Jugolsavije, prenet na nezavisno Kosovo, nova džava će, kako je opisano Rezolucijom, ostati pod medjunarodnom kontrolom. Džejms Dobins ističe da prema medjunarodnom pravu, neko može biti lišen prava, ako ne preuzme odgovornost. 1999. u rezoluciji 1244 je jasno iskazano da je Jugoslavija izgubila njeno pravo da upravlja Kosovom, jer nije ispunila dužnost da zaštiti stanovništvo od etničkog čišćenja," kaže Džejms Dobins u "Frankfurter Algemajne cajtungu".

  • Datum 25.02.2008
  • Autor Ivanovic, Ivana
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DCn1
  • Datum 25.02.2008
  • Autor Ivanovic, Ivana
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DCn1