Najbolji pogled u veliku tamnu materiju

Na visini od 2.600 metara, na brdu Cero Paranal u Čileu, usred najsuvlje pustinje na svetu, nalazi se najbolja opservatorija na svetu za posmatranje vasione. Okolina podseća na snimke Marsa - crvenkasta brda i doline posute stenjem. Ni travke, niti bilo čega zelenog – dokle god se pogled pruža.

„Prvi utisak je da su ove četiri kupole na brdu - skulpture. Danju su njihove antene uperene u različitim pravcima. Ali, noću sve su uperene gore - ka nebu“, kaže Bruno Lajbundgut glavni astronom u Evropskoj opservatoriji za posmatranje južnog neba.

Centar te institucije je u Garhingu, kraj Minhena, ali teleskopi su u Čileu. Četiri teleskopa zajedno u stvari čine jedan koji se na engleskom zove „Very large teleskope“ - Jako veliki teleskop.

Oko 95 odsto univerzuma nepoznato

Teleskop je visok skoro 20 metara, a njegov sastavni deo – ogledalo, prečnika je 8,20 metara i površine 53 kvadratna metra. Ogledalo je delo nemačkih stručnjaka iz Majnca. Teleskop nema klasično sočivo, kakvo je koristio Galilej, jer ga je nemoguće proizvesti u veličini kakva bi bila potrebna za ogroman teleskop. Ali, zato su tu ogledala! Što su veća, tim bolje mogu da hvataju svetlost i tim su manji objekti u svemiru koji postaju vidljivi.

Noću svetlost nebeskih tela pada na ogledalo i usmerava se kamerama koje se nalaze sa strane. Kontrolori kompjuterom usmeravaju teleskope na ogromne zvezdan sisteme, takozvane galaksije. Neke su udaljene više od 13 milijardi svetlosnih godina. To znači da je svetlost bila na putu toliko dugo kako bi nam prenela informaciju – o postojanju nečega, tamo daleko.

Svaki pogled u svemir, zapravo je pogled u prošlost, u daleku, daleku prošlost. Svetlost je krenula na put davno pre nego što su nastali Sunce i Zemlja. A to što nam stiže kao poruka iz svemira, zbunilo je čak i eksperte kao što je Bruno Leibundgut:

„Otkriće glasi da je 70 odsto svemira u obliku koji nam je do sada bio nepoznat. Često se naziva – tamnom energijom. Tamna energija i tamna materija, koja je već neko vreme poznata , u smislu da se zna za njeno postojanje, čine oko 95 odsto univerzuma. A fizika, da kažemo čovek, nema nikakvo objašnjenje ni za jedno ni za drugo. Zar to nije fantastično?“

Autor: Dirk Lorenc / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković