1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Reportaža

Najbolji neprijatelji

Godina je 2006, kafana negde na istoku Bosne i Hercegovine. Daut Tihić prilazi i Danetu Vasiću koji sedi za stolom kaže: „Ja sam te ubio!“ Kratka pauza, a onda odgovor: „Kako si me ubio, kada vidiš da sam živ?“

Rat u Bosni i Hercegovini odavno se završio. Daut je ostao živ. Preživeo je i pakao Srebrenice. Nekoliko godina proveo je u Švedskoj i vratio se. Prvo je u Brezi kod Sarajeva kupio kuću, pa se kasnije vratio u svoje Skelane na Drini. Otvorio je farmu krava, prodaje mleko i bavi se poljoprivredom.

Jedne večeri seo je da popije kafu sa društvom u kafani, kad ulazi čovek. Pozdravlja sve i seda za drugi sto. Daut nije mogao očima da poveruje. „’To je čovjek kojeg sam ja ubio’, kažem društvu. Smiju mi se i vele: ’Kako si ga ubio kad vidiš da hoda, živ je’. Ne mogu da vjerujum i prilazim neznancu: ’Ja sam tebe ubio’, kažem mu. Čovjek se smije i odgovara: ’Kako si me ubio, kada vidiš da sam živ“?

U prvi mah neverica, a zatim, reč po reč, i sve postaje jasno. „Sa porodicom sam iz rodnih Skelana na obali Drine izbjegao u planinu, u selo Miholjevine. Čini mi se da je to bio oktobar ’92. godine“, priča Daut Tihić. „Saznali smo da Srbi spremaju napad na sela Joševa i Jagodnja. Krenuo sam sa nekolicinom vojnika u pomoć mještanima tih sela. Sa uzvisine sam gledao kako se srpski vojnici raspoređuju za napad. Odjednom, na nekoliko metara ispred mene, kao iz zemlje iznikao, pojavio se srpski vojnik, pridižući se iz klečećeg stava sa puškom u rukama. Zapucao sam rafalno i pogodio ga u prsa. Pao je na leđa. Bio sam ubijeđen da je mrtav jer sam mu se dobro zagledao u lice.“

Ehemaliger bosnischer Soldat: Daut Tihic

Daut Tihić: Smiju mi se i vele, ’kako si ga ubio kad vidiš da hoda, živ je’

„Zapucalo je i dole oko sela. Ne vidjevši druge vojnike, krenuo sam dalje sa namjerom da po povratku uzmem pušku od ovog kojeg sam ubio. Borba nije dugo trajala, odbili smo napad na sela jer je iznenađenje izostalo mojom pucnjavom. Na povratku, vidio sam da nema ni srpskog vojnika, ni puške. Pomislih da su ga njegovi izvukli, jer sam po uniformi znao da se radi o nekoj specijalnoj jedinici. Oni imaju običaj da bace neku kuku, pa onda svoje mrtve tako izvuku.“

Početak jednog prijateljstva

Dane Vasić – tako se ispostavilo da se zove „ubijeni“. Daut kaže da mu je iskreno drago što je Dane živ, što ga nije ubio i što ne mora da ga nosi na duši. Usledilo je i zvanično upoznavanje. Prema balkanskom običaju, popila se po jedna rakija i – bio je to početak jednog prijateljstva.

Priču dalje nastavlja Dane Vasić: „Zbog stalnih napada iz tih sela planirali smo akciju i ja sam, kao neko ko poznaje teren, krenuo u izviđanje. Imali smo sve informacije i to je trebalo da bude rutinska akcija. U jednom trenutku nešto je u mojoj blizini krcnulo. Okrenuo sam se i video čoveka sa puškom uperenom u mene. Zbog sličnih uniformi nisam u trenutku siguran je li naš ili njihov. Taj trenutak neodlučnosti bio je presudan da on bude brži, inače bih ja njega ubio. Nisam čuo pucanje, samo sam vidio da cev njegove puške vibrira. Osetio sam strašan udarac koji me odbacio unazad nekoliko metara i to je sve čega se sećam. Kad sam došao sebi, saznao sam da su me moji izvukli. Vidio sam poderan pancir koji je zaustavio metke i raskomadan kundak od puške. To me je spasilo. Imao sam sreću da ostanem nepovređen.“

Zajednička ulaganja

Nakon susreta u kafani, Daut i Dane ne samo da su postali prijatelji – počeli su i da sarađuju, pa čak i da prave planove za budućnost – za zajednička ulaganja. Dane živi na drugoj obali Drine, u Bajinoj Bašti u Srbiji. Bavi se otkupom lekovitog bilja, šumskog voća i plodova. Ima svoju hladnjaču i lanac prodavnica suvenira.

Ehemaliger serbischer Soldat: Dane Vasic

Dane Vasić: Rat nam nije trebao

„Planirali smo da otvorimo zajedničku firmu koja bi povezala te aktivnosti iz poljoprivrede kojim se ja bavim, i ove i privredne koje ima Dane“, kaže nam Daut. „Uradili smo već projekat da pogon bude na Kragivodi (planinska visoravan na polovini puta Srebrenica-Skelani, prim.aut), ali to je trenutno na čekanju zbog ovih političkih previranja u lokalnoj administraciji.“

„Došlo je do tog nekog zastoja“, dodaje Dane, „ne znam zbog čega, ali znam da nije do nas, jer mi smo rešeni da sarađujemo i siguran sam da ćemo u tome uspeti.“ A Daut to vidi ovako: „Čini mi se da naša saradnja i dobri odnosi nisu po volji nekima i na to ne gledaju blagonaklono. Draže bi im bilo da se mi svađamo i da svako živi u svom nacionalnom toru, kako bi oni lakše vladali.“

Dane klima glavom i dodaje: „Počeli smo otvoreno da razgovaramo o tome ko je gde bio, šta je radio u ratno doba. Ja nemam čega da se stidim. Nisam uradio ništa loše i nezakonito. Bio sam vojnik i nosio pušku kao i on. Pucao sam u vojnika, vojnik u mene. Jednostavno rat je takav, moraš se tako ponašati. Pucaš da ne bi bio upucan“, kaže Dane. „Ima izreka ’zavadi pa vladaj’. Ja mislim, koliko je Daut želeo rat, toliko sam ga i ja želeo. Rat nam nije trebao, jer nikad nikom ništa dobro nije doneo. Moja poruka bi bila da onaj ko želi rat – rat mu u kući bio.“

Prema istinitoj priči Daneta i Dauta snimljen je i dokumentarni film pod naslovom „(Ne)Prijatelji“ koji će biti premijerno prikazan 13. avgusta 2017. godine u okviru Sarajevo film festivala.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video