Najbolje plaćene švajcarske mašinovodje

Pforchajener cajtung smatra:

«Mašinovdje bi trebalo pažljivo da odmere šta mogu sebi da dopuste i koliko ova republika može da istrpi. Pritom se mora postaviti pitanje: da li jedna relativno mala profesionalna grupa sme ovako dugo da prouzrukuje vanredno stanje u zemlji. Doduše, još je veće pitanje zašto se uprava železnice ponaša kako se ponaša. Uopšte se više ne vide znaci bilo kakvih pokušaja da se spor reši. Pre bi se reklo da se razaznaje šema po sistemu – što je veći štrajk – to je manja spremnost na razgovore.»

Rostoker cajtung danas piše:

«Zbog štrajkova, privreda gubi svakodnevno milione evra. Stotine hilajda ljudi ne može da ode na posao. Mašinovodje polako postaju najomraženiji ljudi nacije. I sve to, samo zato što par menadžera i predsednika sindikata neće da popusti. Sindikat mašinovodja hoće po svaku cenu sopstveni tarfini ugovor – uprava železnice po svaku cenu hoće to da spreči. Ali stvarno – da li je ma i jednom mašinovodji zaista važno po kojoj vrsti tarife ga plaćaju. Za njega je sigurno važnije da svakog meseca dobije 200 – 300 evra veću platu.

Ziddojče cajtung je uporedio želznice po Evropi pa tako piše da se čovek nigde ne vozi tako dobro kao u Švajcarskoj što sigurno ima veze i sa tim što se tamo vlada ne meša u železnicu.

Slično je, piše Ziddojče i u Švedskoj – velika zemlja mali problemi.

Sasvim je drugačija situacija u Francuskoj u kojoj se trenutno takodje štrajkuje. Rascepkana i anarhična – piše Zidojče o tamošnjoj železnici i granskim sindikatima – U Francuskoj sindikati zastupaju službenike - moć im je smanjena, ali se od njihovih štrajkova i dalje strahuje.

Naslov "Beda u Engleskoj" takodje se odnosi na stanje u železnici. Tekst sadrži i listu na kojoj su po visini poredjane plate mašinovodja. Najbolje su plaćeni Švajcarci – 2660 evra, zatim Francuzi 2370. Nemačka je na 8. mestu sa 1290 evra što je dakle duplo manje od Švajcarske koja je na prvom mestu.

U Ziddojče naslov "Neizbežna republika Kosovo" autora Krisa Patena šefa medjunarodne krizne grupe iz Brisela.

Paten piše da je posle decenije intenzivnog angažmana na Kosovu medjunarodna zajednica u opasnosti da se spotakne o poslednju prepreku. Ne samo da je propuštena prilika da se problem reši najboljim mogućim planom – misli se na Ahtisarijev – nego je EU, najvažniji akter po ovom pitanju, dozvolila sebi razjedinjenost. A upravo je EU ta koja će najviše izgubiti ako na Balkanu izbije haos. Zašto je došlo do ovakve situacije pita se Kris Paten i odgovara – najviše zbog toga što se Rusija odlučila na trabl-mejking – dakle da pravi probleme.