Najčešće se kradu Pikasova dela

12. novembra kradljivci su razbili izlog galerije u Oslu i ukrali Munkovu litografiju vrednu 240.000 eura. Prošlog četvrtka predstavnica policije izjavila je da je ukradeno još jedno Munkovo remek delo vredno 300.000 eura.Ovo je samo nastavak serije krađa dela Edvarda Munka, tokom koje su nestale dve verzije čuvenog „Vriska“, kao i njegova „Madona“.

Dojče vele razgovarao je sa predstavnicom agencije „Art Los Redžister“ (Registar izgubljenih umetnina) Majom Bernard, koja, na međunarodnom planu, koordiniše napore da se pronađu ukradena umetnička dela.

Dojče vele (DW): U poslednjih petnaest godina ukradeno je nekoliko Munkovih remek dela. Da li je on umetnik čija se dela najčešće kradu?

Maja Bernard: „Ne, naprotiv. Najviše se kradu Pikasova dela. Od oktobra ove godine do sada smo registrovali čak 683 ukradenih Pikasovih dela – taj broj obuhvata njegove slike, skice i keramiku. Ja zapravo imam listu od 55 umetnika čija se dela najčešće kradu i Munk se uopšte ne nalazi na njoj.

Munk privlači dosta medijske pažnje, jer njegova dela postižu neverovatne cene, a i zato što je , bez premca, najpoznatiji norveški slikar.“

Sprečavanje krađa

DW: Poznato je da galerije danas imaju alarmni sistem, video nadzor i obezbeđenje. Da li postoje neki drugi sistemi zaštite za koje javnost ne zna? Da li galerije preduzimaju sve što je u njihovoj moći da bi sprečile krađu umetničkih dela?

„Da, zaista smatram da galerije daju sve od sebe da bi sprečile krađe. Najveći problem za njih je osiguranje. Da bi dobile osiguranje, galerije moraju da imaju takozvani veb kast sistem, kao i direktnu vezu sa policijom i to je sve što mogu da urade u pokušaju da spreče provalnike.“

DW: Šta prvo uradi Vaša agencija kada se prijavi krađa?

„Najpre proverimo sva dela koja se nalaze na tržištu, ili u aukcijskim kućama. Ako se ukradeno delo pojavi kontaktiramo vlasnika, a zatim i policiju. Takođe kontaktiramo i prodavca koji u tom slučaju ne sme da proda delo dok se slučaj ne razreši.“

DW: Koliki je procenat uspešnosti pronalaženja ukradenih umetničkih dela?

„Generalno gledano, najviše uspeha imamo pri pronalaženju slika. Kada govorimo o slikama čija je vrednost između 200.000 do 350.000 evra ili više, procenat pronađenih dela je između 15 do 30 odsto. Ali kada je reč o krađi drugih umetničkih dela, procenat pronađenih je samo 1 odsto.

Međutim, trebalo imati u vidu da se šanse da se delo pronađe povećavaju nakon 10 godina, posle takozvanog zatišja.“

DW: Kako objašnjavate to zatišje? Da li su u to vreme umetnička dela na crnom tržištu, pa im je zbog toga teško ući u trag?

„Da, ali nakon desetak godina, delo promeni veliki broj vlasnika i ponekad ljudi zapravo i nemaju predstavu da je delo ukradeno, ili možda samo pretpostavljaju da je krađa zaboravljena.“

Autir: Greg Vizer/Natalija Miletić

Odg. urednica: Željka Bašić-Savić