1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nagrada tvorcu "www."

Svi koji koriste kompjutere koriste i Internet, ali zaista retko ko zna za Tim Berners-Lija bez koga ne bi bilo "www."

default

Da je Tim Berners-Li 1989.te odlučio da patentira svoju ideju internet bi danas bio drugačiji.Ovako, World Wide Web dostupna je svakom ko želi da je koristi i mnogi su na taj način postali bogati – Džef Bizos iz Amazon. Com, Džeri Jang (Yahoo), Pjer Omidiar (eBay) ili Mark Endreson (Netscape).

Ali ne i četrdeset-devetogodišnji Berners-Li, britanski naučnik koji je krajem osamdesetih radio u istraživačkoj laboratoriji u Ženevi.Zato ima ljudi koji smatraju da je krajnje vreme da se i on najzad obogati i da je najveća svetska nagrada za tehnološka postignuća u utorak prošle sedmice dospela u prave ruke.Reč je o finskoj Milenijumskoj nagradi za tehnologiju u iznosu od milion evra koja se dodeljuje za izuzetna tehnološka postignuća koja unapredjuju kvalitet života.Novac za nagradu obezbedjuju finska vlada i privatni donatori.

Internet ima mnogo očeva – Vinton Serf i Robert Kan koji su pronašli način za povezivanje različitih kompjuterskih mreža, Rej Tomlinson, tvorac e-maila, Ted Nelson koji je smislio hipertekst.

Ali Berners-Li je jedini tvorac World Wide Web-a – pre njega nije bilo ni brausera, ni jezika za hipertekst, nijedna adresa nije počinjala sa tri w.Zahvaljujući tome što su on i njegov kolega Rober Kajo, Belgijanac, insistirali da tehnologiju može svako slobodno da koristi, danas Gejtvej kompjuter sa operativnim sistemom Linuks i brauserom koji pravi Netskejp može da otvori istu web stranicu kao bilo koji drugi računar, softver ili brauser.

Da je njegov tadašnji ženevski poslodavac – SERN, Evropska laboratorija za fiziku čestica, tražio patentna prava, odnosno nadoknadu, danas bi na Internetu bilo 16 različitih ”veb-ova” i medju njima bila bi nemoguća komunikacija, smatra Berners-Li. Istovremeno, prema njegovom mišljenju, danas je zaštita softvera izmakla svakoj kontoli:”Problem je što neko može nešto da smisli i napiše, a advokat pogleda preko njegovog ramena i kaže: žao mi je, ali sve od reda 35 do 42 je naše vlasništvo, mada ste vi to napisali”, kaže Berners-Li i dodaje:

”U pitanju je duh u kome je do danas razvijan softver.Ako možete da zamislite da je kompjuter u stanju nešto da učini onda možete da napišete i program da on to učini.Zahvaljujući tom duhu došlo je do toliko čudesnih otkrića”.

U Evropi se već više od godinu dana vode žestoke debate o patentima na softver.Šefovi nekih od najvećih evropskih kompanija – Nokia, Erikson, Simens, Filips i Alkatel – upozorili su Evropsku uniju da bi mogli da izgube 15 milijardi evra godišnjih ulaganja u istraživanja i razvoj ako ne bude mogućnosti da se softver zaštiti patentom.

Berners-Li deli mišljenje mnogih naučnika i kaže:”Veoma je važno da se veoma ograniče ili potpuno ukinu patenti na softver. Ukoliko postoji patent na softver to predstavlja ozbiljnu prepreku daljim inovacijama”.

Medjutim, on ne namerava da vodi rat protiv patenata – najveći deo vremena provodi na razvoju takozvane semantičke Web koja će kategorisati linkove i mašine za pretraživanje.

Džejms Felous, publicista koji se bavi kompjuterima, svojevremeno je napisao da je skandal što se Berners-Li nije obogatio zahvaljujući svom pronalasku, a danas dodaje:”On je klasičan primer ličnosti koja javni interes stavlja iznad sopstvenog".

Sam Berners-Li kaže da nagrada od milion evra neće promeniti ništa u njegovom životu i dodaje:”Ne mislim da ćemo učiniti bilo šta ludo sa tim novcem.Sačuvaćemo ga za dosadne gradjanske stvari kao što je obrazovanje dece i slično.A odavno nam je potrebna i nova kuhinja”.