1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Naftne kompanije rade netransparentno

Organizacija Transparensi intenešenal istraživala je koliko su velike naftne kompanije transparentne u svom radu i koliko građani znaju o njima. Rezultati nisu impresivni. Velike kompanije više kriju podatke nego male.

Gasprom jedna od najmanje transparentnih firmi

Gasprom jedna od najmanje transparentnih firmi

Korupcija ima mnogo lica i zato je teško deliti firme na dobre i loše. Oni koji su očekivali da će studija organizacije Transparensi o korupciji doneti neku vrstu rang-liste, biće razočarani rezultatima. Jer, preduzeća su ispitivana na osnovu tri kriterijuma. Kakvi su opšti podaci koje mogu da navedu o svojim anti-korupcijskim aktivnostima, koliko je transparentna njihova struktura i koliko otvoreno iznose podatke o svojim poslovima u inostranstvu.

Nijedno od ukupno 44 ispitana preduzeća nije postiglo tako dobar rezultat da bi moglo da se posebno izdvoji. Najmanju spremnost da govore firme su pokazale kada je reč o isplatama vladi i vladinim organima. A to su politički vrlo relevantne informacije koje bi pre svega da saznaju stanovnici siromašnih a sirovinama bogatih zemalja:

„To što ovde sa nekoliko izuzetaka imamo vrlo lošu informisanost, daje povoda za razmišljanje. Verujemo da je objavljivanje upravo tih podataka od velike važnosti za borbu protiv korupcije. Transparentnost možda ne može da spreči korupciju, ali ona je važan preduslov za borbu protiv nje“, kaže Kristijan Humborg, šef nemačkog ogranka organizacije Transparensi internešnal.

Giganti najviše skrivaju

Najtransparentnije poslovanje u tom smislu vodi norveški naftni koncern Statoil, koji trguje i gasom, dok su autori studije mnogo manje saznali o radu velikih poznatih firmi poput Britiš petroleuma, Rojal dač šela ili Ekson mobila. Pet preduzeća, među kojima je i Petro Kina, o tome ne daju nikakve podatke.

Kasachstan Öl Pipeline von Tengis nach Noworossiisk

Svaka osma firma nema sopstvene programe za borbu protiv korupcije, a među osam koncerna koji na tom polju stoje najlošije nalazi se i ruski Gasprom. Ta firma je, doduše, bolje prošla kada je reč o transparentnosti strukture preduzeća – tu je u zlatnoj sredini. Kristijan Humborg u tome vidi još jedan pokazatelj koliko je kompleksno i teško rasvetljavanje fenomena korupcije.

„Smatram da je interesantno da u kategoriji transparentnosti strukture firme na listi vodi jedno indijsko preduzeće. To je neobično zbog toga što preovladava utisak da su preduzeća u zapadnim zemljama transparentnija. Očigledno je da je reč o crno-belom slikanju koje je potpuno pogrešno.“

Jedno je jasno: preduzeća koja su registrovana na berzama posluju transparentnije. Zna se i da je borba protiv korupcije postala generalno važnija nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina. No, autori studije naglašavaju da je potrebno učiniti još mnogo toga da bi u siromašnim zemljama koje su bogate sirovinama od tog bogatstva mogli da profitiraju i njihovi stanovnici.

Autori: Marsel Firstenau / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 03.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R5um
  • Datum 03.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R5um