1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Naftna zagađena je moguće neutralisati

Trećina nafte potrebna svetu, dolazi sa morskog dna. U Evropi čak 90 odsto. Kako god, nafta ne zaobilazi more, jer su tankeri glavno transportno sredstvo. A iz godine u godinu, tone tog transporta završi u vodi.

default

Zagađanja ugrožavaju biljni i životinjski svet

Crne naftne mase, morske ptice slepljenog perja koje umiru, opustošen podvodni svet. To su slike koje se mogu videti kada dođe do izlivanja nafte u more. Ali šteta nije uvek jednako velika, kaže Gerhard Dalman, stručnjak za naftna zagađenja iz Savezne službe za pomorski saobraćaj i hidrografiju u Hamburgu:

„1977. godine u središnjem delu Severnog mora izlilo se oko 20.000 tona nafte u more, ali posledice su bile zanemarljive, gotovo da ih nije ni bilo. Nafta nije stigla do obale, već su je struje odnele u Atlantik.“

Potpuno drugačije je bilo 2003. godine kada se jedan teretni brod nasukao na nemačkoj obali Severnog mora, kod ostrva Amrum. Količina nafte koja se tada izlila u more nije bila velika, ali šteta jeste.

„Izlilo se oko 90 tona nafte u jednom veoma osetljivom području u kome se u to vreme nalazio veliki broj ptica. Sve se završilo tako da ih je uginulo oko 20.000.“

Lepljiv katran najopasniji

Israel Libanon Ölverschmutzung am Strand von Beirut

Visina štete zavisi od toga koliko su obala i prirodni rezervati blizu mesta izlivanja nafte, ali isto tako i od vrste nafte, kaže Gerhard Dalman i objašnjava: „Postoje različite vrste nafte. Imamo na primer dizel, koji se brzo širi po moru i dobrim delom ispari. Mazut međutim ne isparava i dugo se održava na površini mora.“

Na površini mora mazut formira gust sloj lepljivog katrana, koji morske bakterije nisu u stanju da razgrade. To je razlog zašto državne službe budno prate brodove, koji, umesto u lukama, ostatke mazuta često ilegalno izbacuju na otvorenom moru.

Do izlivanja velikih količina nafte u more često dolazi i na naftnim platformama. Međutim, priroda je najčešće sama u stanju da se izbori sa tim, kaže geohemičar Lorenc Švark za univerziteta u Bremenu. Šark objašnjava da postoji mogućnost da nafta sa morskom vodom stvori emulziju kojom se hrane bakterije. "U samoj nafti bakterije nikada ne bi mogle da prežive, već uvek na mestima gde se more graniči sa naftom, u međuprostoru. Što je više tih graničnih površina, to su bakterije efikasnije.“

Najveća katastrofa do sada

Najveća ekološka katastrofa novije istorije dogodila se za vreme Zalivskog rata 1991. godine, kada je u more iscurelo oko milion tona sirove nafte, nedaleko od iračke obale, duplo više nego što se izlilo prošle godine u Meksičkom zalivu. Ali bakterije su gotove sve razgradile, kaže geohemičar Lorenc Švark. „Tada se precenjivalo, da će Persijski zaliv u sledećih 200 godina biti ekološki mrtav. Međutim već za tri godine, gotovo da su nestali tragovi zagađenja.“

Sloj katrana doduše postoji još uvek, ali se on u međuvremenu nataložio na morskom dnu. Za nekoliko stotina godina to će arheolozima da posluži kao dokaz da se nafta jednom davno tu izlila.

Autori: Fabijan Šmit / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon