1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nada u pomirenje u Južnoafričkoj Republici

Južnoafrikanci crne i bele boje kože žale zbog smrti bivšeg predsednika Nelsona Mandele, koji je danas, 15. decembra, sahranjen u selu Kunu. Građani se nadaju da će to ujediniti njihovu, duboko podeljenu zemlju.

Deon Vermak je pomalo iscrpljen. 34-godišnji učitelj iz južnoafričkog grada Pretoria ustao je rano, kako bi odao poslednju počast Mandeli. Nakon višesatnog stajanja u redu sedi na terasi jednog restorana u trgovačkom centru Bruklin, u blizini zgrade u kojoj je bilo telo bivšeg predsednika.

"Kada bi moj otac znao da sam danas bio kod Mandele - on bi bio sve samo ne oduševljen", kaže Vermak. Jer njegov otac nije bio voleo vladu, koju je vodila Mandelina stranka Afrički nacionalni kongres. "On pripada jednoj drugoj generaciji. Bez obzira na to gde su se nalazili, njima je svuda bio ispiran mozak time da crnci nisu dobri. Kada su išli u crkvu ili u školu ili služili vojni rok svugde se mogla čuti ista priča", priča Vermak, koji sebe smatra predstavnikom jedne nove Južnoafričke Republike u kojoj svi građani žive zajedno u miru.

Jedinstvo među ljudima, uliva nadu

Nelson Mandela Abschied 13.12.2013

Poslednji oproštaj

Sati provedeni u redu pod jakim suncem bili su iscrpljujući, ali i impresivni. "Jedinstvo među ljudima je fantastično", smatra Verak. On je pri tome sa nekim građanima otkrio i zajednički jezik. Bilo je to primera radi razmišljanje o Juliusu Malemu, jednom od najradikalnijih političara Južne Afrike.

Malema je još kao šef podmlatka vladajućeg Afričkog nacionalnog kongresa, redovno dospevao među udarne vesti. On se zalagao za prisilno oduzimanje imovine belcima, predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea naziva vizionarom i javno peva pesmu, u kojoj se poziva na ubistvo belaca. Godine 2012. Afrički nacionalni kongres ga je izbacio iz svojih redova nakon čega je osnovao Ekonomsku partiju slobode.

Zajedničke brige

"Brojni Južnoafrikanci bele boje kože zbog toga ne podnose Malemu. Tokom čekanja u redu Deon Vermak je otkrio i da se brojni Južnoafrikanci, crne boje distanciraju od ovog političara. "Mnogi ljudi su zabrinuti zbog Malema, retko ko ga podržava. Ljudi znaju da se izazovi sa kojima se suočava Južnoafrička Republika ne mogu rešiti vojnim sredstvima", kaže Vermak.

Südafrika Pretoria Aufbahrung Nelson Mandela Schlange

Za Mandelom žale i crnci i belci

Južnoafrikanci crne i bele boje kože zajedno su odavali počast Mandeli. To se moglo primetiti i u štampi. Tokom prošle sedmice dnevni list "The Star" objavio je fotografiju jednog crnog vojnika koji na rukama drži uplakanu belkinju, koja je upravo bila videla Mandelino telo.

Još uvek postoje podele na osnovu boje kože

Ovakve scene nisu nešto što se podrazumeva, što pokazuje i pogled na trgovinski centar Bruklin. U vreme ručka ovde su restorani dobro popunjeni. Ali skoro da ne postoji sto za kojim crnci i belci sede zajedno.

Uprkos tome Mandipa Gumani svaki dan doživljava kako granice između crnih i belih Južnoafrikanca polako nestaju. "Jedina sam crnkinja u mojoj prodavnici", kaže 25-godišnja prodavačica. "Svi drugi su belci, ali mi dobro sarađujemo."

Ona sedi samo nekoliko stolova dalje od Deona Vermaka i čeka svoj ručak. Ali da će žalost za Mandelom toliko približiti ljude ni ona nije očekivala. "Nikada nisam mislila da će Južnoafrikanci crne i bele kože u tolikoj meri zajednički žaliti za Mandelom", kaže ova prodavačica. "Sada vidimo kolikom broju ljudi u našoj zemlji je Nelson Mandela nešto značio."

Podeljena zemlja

Vili Brant i Nelson Mandela (1990)

Vili Brant i Nelson Mandela (1990)

Međutim, ova mlada žena ipak razmišlja o budućnosti Južnoafričke Republike. Zemlja je ekonomski i socijalno duboko podeljena. Skoro četvrtina stanovništva, prema tvrdnjama Svetske banke, živi ispod granice siromaštva. I 19 godina nakon aparthejda prihodi jednog belačkog domaćinstva šest puta su veći nego crnačkog. Polovina dece živi u siromaštvu. Skoro 50 odsto resursa zemlje pripadaju najbogatijem sloju kojeg čini deset odsto stanovništva.

Siromaštvo u zemlji, plodno je tlo za populiste kao što je Julius Malema. On se zalaže za radikalnu preraspodelu i sa tim programom želi da se kandiduje na parlamentarnim i predsedničkim izborima 2014. godine. Mladu prodavačicu Gumani ta politika uznemirava. "Nadam se da neće biti borbi. Nemam poverenja ni u Afrički nacionalni kongres, ni u Ekonomsku partiju slobode", kaže ona.

Obrazovanje i više poslova za mlade Južnoafrikance

Za susednim stolom sedi Tjatja Nkoane, koji s obzirom na socijalnu podeljenost veruje da postoje stvari koje bi trebalo učiniti, ne bi li Južnoafrička Republika postala jedinstvena zemlja. "Nelson Mandela je učinio svoj deo - sada su na redu drugi", kaže ovaj 21-godišnjak.

Sada je na potezu vlada predsednika Jakoba Zume. Ali šef države je do sada do izražaja dolazio, pre svega svojim populističkim parolama i skandalom oko korišćenja državnog novca za izgradnju svoje privatne kuće. Nkoan želi da prioriteti budu postavljeni na drugi način.

"Ekonomski program za podršku crncima mora biti proširen", kaže on. Ovaj program bi trebalo da se pobrine za to da više Južnoafrikanaca crne boje kože dobije posao u javnim službama i u upravama preduzeća. A Nkoanova druga velika briga glasi: "Naš obrazovni sistem bi morao pod hitno da bude poboljšan, kako bi mladi mogli da pronađu posao".

Autor: Daniel Pelc / Zorica Ilić
Odg. urednik: Jakov Leon