Nada i frustracija civilnog društva | Politika | DW | 28.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nada i frustracija civilnog društva

Pre godinu dana, 28. maja 2013, u parku Gezi u Istanbulu pokrenute su demonstracije koje su se naknadno proširile po čitavoj zemlji. Danas, godinu dana kasnije, demonstranti kažu da se situacija nimalo nije poboljšala.

Za turskog umetnika Erdema Gunduza prva godišnjica od početka protesta u parku Gezi nije razlog za slavlje. Pre skoro godinu dana on je satima nepomično stajao na Trgu Taksim gledajući u portret osnivača moderne turske države, Kemala Mustafu Ataturka. Gunduz je ćuteći protestovao protiv brutalnog policijskog nasilja tokom demonstracija. Hiljade ljudi mu se priključilo. Kao čovek koji stoji postao je ikona tih protesta.

Turka vlada i danas sve drži pod kontrolom – medije, sudstvo i policiju, kaže taj 34-godišnjak u razgovoru za Dojče vele. „Policijsko nasilje još je brutalnije. Kada deset demonstranata izađe na ulicu, nasuprot njih stoji 60 policajaca sa vodenim topovima. Ništa nismo dobili demonstracijama. Nema pomaka napred. Mediji i dalje nisu slobodni i nezavisni. U istoj smo situaciji kao pre godinu dana, ako ne i u goroj“, kaže Gunduz. On spominje i nedavnu nesreću u rudniku uglja u gradu Soma, u kojoj je život izgubilo više od 300 rudara. Da bi godišnjica imala bilo kakvog smisla, ljudi bi, kaže, trebalo da odu na grobove nastradalih u Somu.

Erdem Gunduz, türkischer Tänzer und Choreograph

Erdem Gunduz, godinu dana nakon početka demonstracija na trgu Taksim

Društvene mreže važnije nego ikada

Ograničena sloboda štampe prošle godine je bila u fokusu masovnih protesta. Dok turski mediji u početku jedva da su spominjali okupljanja u parku Gezi, na društvenim mrežama poput Fejsbuka i Tvitera vladalo je pravo vanredno stanje. Milioni besnih građana koristili su internet kao alternativno sredstvo komunikacije. Video-snimci i fotografije objavljivani su svakog sekunda. Snimci hapšenja i prebijanja novinara kružili su na internetu, pa tako i video snimak na kome se vidi kako četiri policajca tuku novinara Gokana Bicicija. „Aktivnost na društvenim mrežama bila je dirljiva“, kaže on danas.

Internet je postao važan faktor u društvu, kaže Bicici za Dojče vele. „To je bilo jedino sredstvo za prevazilaženje cenzure. Vlada i danas društvene mreže doživljava kao opasnost.“ To je razlog zašto su Tviter i Jutjub zabranjeni, objašnjava taj 35-godišnji novinar. Posle Gezi-protesta, na internetu su nastali mnogi novinarski projekti. Bicici je ove godine osnovao novinsku agenciju Dokuz8haber, koja međusobno povezuje razne društvene mreže. „Interesovanje ljudi iz dana u dan je sve veće“, kaže Bicici.

Nada u civilno društvo

Međutim, upravo zbog protesta u parku Gezi način vladanja Ankare postao je autoritarniji, ukazuje politikolog i kolumnista Čengiz Atkar, koji između ostalog radi u Centru za politiku u Istanbulu (IPC). Masovne demonstracije bile su prvi veliki izazov za premijera Redžepa Tajipa Erdogana. „On se ne boji opozicionih stranaka, već moći ulice i protesta”, kaže Aktar za Dojče vele. Taj politikolog naglašava da i godinu dana nakon protesta, u Turskoj još nema političke alternative islamsko-konzervativnoj vladajućoj partiji AKP.

Erneute Proteste in der Türkei 06.07.2013

Demonstranti protiv suzavca i vodenih topova

Posle uspeha Erdoganove partije na lokalnim izborima moglo bi se pomisliti da se sa protestima ništa nije postiglo, kaže Aktar, ali i dodaje: „Međutim, demonstracije su bile prekretnica za psihologiju ljudi. Strah od javnog izražavanja mišljenja sada je manji.“

Kroz Gezi-proteste nastalo je jedno hrabro i dinamično civilno društvo, smatra novinar Bicici. „Tome u prilog govori oštriji nastup vlade.“ Ali ne sme se zaboraviti da je moć neke vlade uvek vremenski ograničena, za razliku od održivosti društvenih promena, koje mogu i dugoročno da imaju uticaja. „Civilno društvo je budućnost Turske“, ubećen je Bicici i to zato što su protesti turskom društvu dali novu dinamiku.

U subotu 31.5. građani se pozivaju na okupljanje na trgu Taksim i svim javnim mestima u turskim gradovima. Aktivisti se distanciraju od reči protest i govore o okupljanju – za više demokratije, za poštovanje ljudskih prava, za zaštitu životne sredine i u sećanje na stradale u parku Gezi, i na poginule rudare u Somi.