Nacistički zločinac slavi 100. rođendan

Proteklog vikenda, na jednoj manifestaciji Demokratske stranke, italijanski neonacisti su gađali bananama tamnoputu ministarku za integracije Sesil Kienge. Incident jasno pokazuje da je ideja o „višoj rasi“ široko rasprostranjena u Italiji. Posebno u Rimu.

Erih Pribke se nekako uklapa u sliku italijanskih desničara i stranih simpatizera. Čovek koji danas puni 100 godina još uvek živi u Rimu. Novi levičarski gradonačelnik želi da spreči polujavnu proslavu jubileja, onakvu kao pre deset godina. Njegov prethodnik iz Nacionalne alijanse, koji je to bio dozvolio, zet je deklarisanog neofašiste i sam je ispod kravate nosio keltski krst.

Udruženja žrtava žele da spreče javno slavlje
 

Međutim, slavlje za Pribkea naročito želi da spreči Udruženje italijanskih partizana iz Drugog svetskog rata. „Valjda je jasno koliko bi bilo nedostojno proslavljati rođendan čoveka koji je ubio više ljudi nego bilo fiktivni serijski ubica na televiziji“, kaže predsedavajući udruženja Frančesko Polkaro.
 

Pribke je kao pripadnik SS-a kriv za masakr u Ardeatinskim pećinama. Navodno, po direktnom naređenju Hitlera, on je u martu 1944. streljao najmanje 335 ljudi – u znak odmazde za napad italijanskih partizana na nacističku kasarnu u Rimu, u kojem su ubijena 32 pripadnika ovih ozloglašenih jedinica. Deset Italijana za svakog mrtvog Nemca, tako je glasilo naređenje. Sledećeg dana, streljano 335 italijanskih zarobljenika, od kojih je najmlađi imao 15 godina. Među žrtvama je bilo 75 Jevreja. Pribke je uredno vodio spisak egzekutiranih, a dve žrtve je ubio lično.
 

Međutim pre toga, Pribke je bio jedan od glavnih mučitelja i ubica u rimskom štabu SS-a i Gestapoa, u Via Taso, kaže Frančesko Polkaro. On se takođe čudi da uopšte ima Italijana koji žele da proslave Pribkeov rođendan: „U Italiji su koreni fašizma još živi i morate biti veoma oprezni, čak i ako se neki političari kunu na Ustav, koji potiče iz duha otpora. Duhovni stavovi koji su podstakli rađanje fašizma, još uvek nisu nestali.“
 

Osuđen na doživotnu robiju
 

Slučaj Pribke pokazuje koliko je kasno počelo suočavanje sa nemačkim ratnim zločinima u Italiji. Decenijama, je u fokusu bila zapadna integracija te zemlje: zemlja sa najjačom komunističkom partijom Zapadne Evrope, trebalo je da u 60-im i 70-im ostane model zapadne demokratije u Južnoj Evropi, za razliku od Španije i Grčke. Nemački ratni zločini u Italiji nisu bili poželjna tema. Slučajevi su namerno odugovlačeni i zabašurivani – tek je istraga oko Pribkea iznela na videlo dokaze hiljade ratnih zločina.
 

Pribke je do 1994. pod svojim imenom živeo u Argentini. Otkrio ga je jedan novinar iz SAD, nakon čega je Pribke izručen Italiji. Oslobođen na prvoj instanci, 1998. je dobio doživotnu zatvorsku kaznu. Godinu dana kasnije pušten je u kućni pritvor. Mada je već bio zašao u devedesete, radio je u kancelariji svog advokata. I danas povremeno šeta po svojoj četvrti u Rimu, sa dva telohranitelja i negovateljicom. Navodno je potpuno gluv i slabog pamćenja. Nikada nije izustio ni reč kajanja. On je čak za Zidojče Cajtung govorio o zaveri protiv njega iza koje stoji izraelski centar ua lov na naciste „Simon Vizental“.

Autori: Gregor Hope, Rim / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević