Nacističke ubice i usnula država

Suđenje članovima i pomagačima terorističke ćelije NSU ima istorijske razmere. Beate Čepe i njeni navodni pomagači pred Višim sudom u Minhenu odgovaraju zbog deset ubistava. Postupak je počeo još 6. maja 2013, a sigurno će potrajati makar do kraja sledeće godine. Po trajanju, proces protiv članova NSU će biti u istom rangu sa suđenjem levičarskim ekstremistima iz Frakcije Crvene armije (RAF). Ovi teroristi su izvedeni pred sud sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka. Kada je NSU razotkriven novembra 2011, pojedini mediji su prozvali tu ćeliju „Frakcijom smeđe armije“, jer neonacisti često koriste smeđu boju kao jedan od svojih simbola. Međutim, između dva pokreta postoje velike razlike, kako u ideologiji, tako i u delovanju.

Ubijali tiho – istim oružjem

Naime, levičarski teroristi RAF-a su od prvog dana nastupali otvoreno – kidnapoval su i ubijali visokorangirane političare, članove pravosudnog sistema i privrednike. Njihov cilj je bilo rušenje postojećeg društvenog poretka. Nasuprot tome, NSU je od 2000. do 2007. ubijao u tajnosti. Od deset žrtava za koje se zna, njih devet je imalo strano poreklo i svi su upucani istim oružjem, ali niko nije preuzeo odgovornost. Nije bilo naznaka da su ova dela bila uperena protiv države.

O počiniocima i motivima se spekulisalo godinama. Istražitelji su uglavnom pratili tragove koji su se uklapali u njihovu hipotezu da radilo o obračunu među imigrantima. Uz to, brojni mediji su izveštavali o „doner-ubistvima“, aludirajući tako na vrstu brze hrane koju u Nemačkoj mahom prodaju Turci. Samo je retkim istražiteljima i novinarima palo na pamet da bi motivi mogli da budu rasistički, a prava pozadina ubistva je došla na svetlost dana tek kada su članovi NSU Uve Benhart i Uve Mundlos izvršili samoubistva da bi izbegli hapšenje, nakon što su opljačkali banku u Saksoniji.

Njihova saučesnica, domaćica i ljubavnica (najpre jednom pa drugom) Beate Čepe sada je prvooptužena u procesu protiv NSU. Tužioci je terete da je nakon smrti svojih saradnika poslala nekoliko snimaka na kojima članovi NSU priznaju da su krivi za ubistva. Među primaocima tih snimaka su bili i mediji. U tom videu, počinioci na morbidan način opisuju ubistva i prikazuju slike ubijenih žrtava, pri čemu koriste i lik iz crtanih filmova Pink Pantera. Razlog za to je „propaganda i samopromocija NSU” stoji u optužnici. Fotografije ubijenih žrtava u tom videu su navodno načinili sami desničarski ekstremisti.

Borci protiv imigranata

Zašto je ova teroristička grupa tek tada obelodanila svoje postojanje? Na to pitanje, kao i mnoga druga, još nema odgovora. Beate Čepe, stara 38 godina, od prvog dana suđenja ćuti. Po mišljenu tužilaštva, ona nije bila samo pomagač, već je i sama učestvovala u ubistvima i bombaškim napadima. Počinioci su navodno želeli da javnost njihove zločine vidi kao „serijska pogubljenja“, čemu govori u prilog činjenica da su koristili isto vatreno oružje. Slično tome, napadi eksplozivom imali su za svrhu da pojačaju nesigurnost među ljudima stranog porekla. Na taj način, trebalo je „oslabiti poverenje u državu i naterati sugrađane stranog porekla na odseljenje“ kaže se u optužnici.

Naravno, najdublje su pogođeni članovi porodica žrtava, koji zameraju i državi da nije reagovala adekvatno. Naime, istražitelji su svojevremeno tražili ubice pre svega u krugu porodica žrtava i ignorisali naznake da su motivi zločina bili rasistički. Ovaj fatalni neuspeh nemačke policije i Službe za zaštitu ustava već je obrađivao poseban istražni odbor nemačkog parlamenta.

Ima li država nešto da krije?

Nada da će pred Višim sudom u Minhenu sve biti razjašnjeno je do sada ostala neispunjena. Makar u to veruju članovi porodica žrtava. Naravno, niko nije ni očekivao da će glavna osumnjičena Beate Čepe odmah dati sve odgovore. Međutim, njima smetaju problematični svedoci iz desnoekstremnog miljea, koji su se provukli bez optužbe. Među njima su i muškarci i žene koji su navodno trojki NSU pribavili oružje i lažna dokumenta.

Zastupnici porodica žrtava često iznose sumnje da pojedine ustanove i pojedinci štite svoje ljude. Pri tome se najčešće misli na bivšeg člana Službe za zaštitu ustava Andreasa T, koji je bio na licu mesta kada je dvadesetjednogodišnji Halit Jozgat ubijen u Kaselu leta 2006. godine. Naime, sud je odbio nekoliko zahteva da se stave na uvid određena dokumenta koja su povezana sa procesom protiv NSU. To je pojačalo sumnju država ima šta da krije, pre svega kod roditelja žrtve ovog ubistva.

Takvi postupci mogu da učvrste slutnju među poslanicima Bundestaga koji su se bavili istragom NSU – naime da Služba za zaštitu ustava sprečava da se razjasne ubistva te terorističke ćelije da bi zaštitila svoje doušnike među desničarskim ekstremistima.

Autori: Marsel Firstenau / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević