Nacističke teme nisu pogodna osnova za formulisanje smelih teza

Dogodilo se kako se uglavnom dešava kada se živi akteri nove istorije izjašnjavaju o preminulim akterima te iste, pri čemu nemačku traumu par ekselans , naime vreme nacionalsocaijalizma tematizuju na način koji može da dovede do nesporazuma. U takvom slučaju garantovano dolazi do javne reakcije - što je i poželjno. Šteta je samo što je diskusija o govoru Gintera Etingera na grobu Hansa Filbingera vođena uglavnom ne- diferencirano.

Pri tome je nesporno da je ovaj političar Hrišćansko-demokratske unije postupio veoma nespretno.Svojim izvinjenjem objavljenim u bulevarskom listu Bild on je priznao da je moguće da je povredio osećanja žrtava i prognanih iz nacističkog režima.Etinger je to učinio rečima punim razumevanja za Filbingera koji je za vreme nacizma u svojstvu vojnog sudije pri mornarici učestvovao u donošenju presuda na smrt i da je zbog rasprave koja se o tome rasplamsala 1978 podneo ostavku na mesto predsednika vlade savezne zemlje Baden Virtemberg.

Ko i nakon javnog izvinjenja još uvek računa sa ostavkom Etingera , kako to manje ili više čine predstavnici svih političkih stranaka sam se izlaže sumnji da želi da politički zloupotrebi pogrešan nastup šefa zemljaske vlade iz Štutgarta.I to iako je nemačka kancelarka Angela Merkel svom stranačkom prijatelju Etingeru već predhodno isto tako očitala bukvicu- korak koji je krajnje redak u nemačkoj politici.

Ukoliko bi Ginter Etinger odista podneo ostavku bio bi to fatalni znak. Ohrabrio bi sve one koji su uvereni u politički motivisanu kampanju sa ciljem da se diskredituju omraženi protivnici.

Ukoliko je Ginter Etinger , kako neki predpostavljaju , pričanjem o unutrašnjem otporu Filbingera prema nacističkom režimu odista spekulisao sa glasovima na desnom spektru , biće to sigurno poslednji put. Još jedan takav korak odista bi bio neoprostiv.Pozitivno formulisano to znači: Etinger je nadajmo se naučio lekciju.Dok je držao pogrebni govor on je morao da zna da njegove reči predstavljaju javni dogadjaj. Koliko god sahrana bila privatna stvar i to mora i da ostane.

A svi ostali mogu da izvuku jedan zaključak: da nacističke teme nisu pogodna osnova za formulisanje smelih teza.