Nacionalizam kruži Balkanom | Politika | DW | 25.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nacionalizam kruži Balkanom

Populističkim pokretima popularnost uvek raste u kriznim vremenima. To su jasno pokazali i nedavni izbori u Grčkoj. I u drugim zemljama jugoistočne Evrope raste podrška ekstremističkim strankama.

Srbija je 20. maja izabrala predsednika koji je ranije bio poznat kao ektremista i neprijatelj Evrope: Tomislava Nikolića. On, doduše, obećava da neće odstupati sa evropskog puta. Beogradski pisac i novinar Saša Ilić sumnja u Nikolićevu iskrenost:

„Njegova politika će na kraju biti samo dalji razvoj njegovih dosadašnjih stavova. Ranije je bio član dobrovoljačke garde Vojislava Šešelja. Učestvovao je u ratnim dejstvima u Hrvatskoj i zalagao se za Ratka Mladića i Veliku Srbiju“, rekao je Ilić na konferenciji „Nacionalizam i populizam u Jugoističnoj Evropi“, održanoj 22. i 23. maja u Tucingu kod Minhena. Konferenciju su organizovali Društvo za Jugoistočnu Evropu, Evangelistička akademija Tucing i prevodilačka mreža „Traduki“".

Albanski nacionalisti: Zvezde na Fejsbuku

Saša Ilić (drugi s desna) zalaže se za promociju tolerancije

Saša Ilić (drugi s desna) zalaže se za promociju tolerancije

Ilić kritikuje i prethodnog, proevropskog predsednika, Borisa Tadića, koji nikada nije bio spreman na ustupke oko Kosova. Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše pokrajine - svojim stavom, Tadić je stalno podgrevao nacionalizam, prenosi beogradski autor, i dodaje da su intelektualci još davno upozoravali da će ta politika jednom dovesti do daljeg skretanja srpskog društva udesno. Ilić, izdavač kritičnog kulturnog lista „Beton“, spada u mali broj građana Srbije koji prihvataju nezavisnost Kosova i rade na približavanju Srba i Albanaca.

U mnogim državama Jugoistočne Evrope obećanja populističkih političara poprimaju gotovo fantastične dimenzije. Novoosnovana Crno-crvena alijansa u Albaniji traži da albanske pasoše dobiju svi Albanci na Kosovu, u Makedoniji, Južnoj Srbiji i Crnoj Gori i zalaže se za velikoalbanski ekonomski protekcionizam. Slične ciljeve sledi i pokret „Samoopredeljenje“ koji ima i svoje poslanike u kosovskom parlamentu.

Oba pokreta uživaju velike simpatije mladih Albanaca zahvaljujući veštom korišćenju društvenih mreža na internetu, kaže Štefani Švandner-Sivers sa univerziteta Rohempton u Londonu: „Velikoalbanski nacionalizam je odjednom postao mlad, svež i seksi i često se reklamira agresivno i modernim sredstvima“, kaže ta ekspertkinja za Albaniju. Crno-crvena alijansa u Albaniji je za samo nekoliko meseci na Fejsbuku dobila 80.000 fanova. Najveća albanska opoziciona stranka, Socijalistička partija, ima samo 29.000 ljubitelja.

Koliko je internet važan za popularnost ekstremista, pokazuje i uspon ultradesničarske stranke Jobik u Mađarskoj. Ona je već dve godine u vladi. „Ta stranka se etablirala u medijima uvođenjem pojma romskog kriminala“, kaže Aron Buzoganj, naučnik sa više upravne škole u Špajeru. On, međutim, naglašava da se Jobik samo služi obrascima koji su odavno prisutni u mađarskom društvu.

Bespomoćni mediji

Politikolog Verner Bauer upozorava na opasnost od populizma

Politikolog Verner Bauer upozorava na opasnost od populizma

Mitski elementi i insistiranje na jedinstvu nacije: ova obeležja Jobika mogu se naći i u drugim populističkim pokretima u Jugoistočnoj Evropi. Naučnica Armina Omerika sa Univerziteta u Bohumu već duže proučava tendencije neofundamentalističkih muslimana u Bosni i Hercegovini. Dok su salafististi ranije samo propovedali univerzalni islam, u poslednje vreme su postali važni nosioci etničko-nacionalnog diskursa. „Ličnost koja je za njih važila kao omražena, poglavara islamske zajednice Bosne i Hercegovine, Mustafu Cerića, sada slave kao velikog sina bošnjačke nacije“, kaže Omerika.

I mediji su često bespomoćni kada je reč o nacionalističkoj retorici - na primer, u slučaju desnoesktremne grčke stranke „Zlatno praskozorje“ (Chrysi Avgi). „Mediji nisu pronašli način ophođenja sa tom strankom“, žali se novinarka lista Noje cirher cajtung Elena Panajotidis: „Njeni predstavnici se često pojavljuju u jutarnjim i večernjim programima, i često se stiče utisak da njeni portparoli gospodare razgovorom, a ne voditelji.“

Populistički pokreti imaju nešto zajedničko: „To je politika identiteta u čijem centru je narod koji se shvata kao homogen entitet i kome se dodeljuju moralistički atributi - ta politika je najčešće usmerena protiv korumpirane elite“, objašnjava austrijski politolog Verner Bauer.

Ni Nemačka nije sigurna od populizma

Hans Jirgen Akst uočava populističke tendencije i u zapadnoj Evropi

Hans Jirgen Akst uočava populističke tendencije i u zapadnoj Evropi

Ekstremističke stranke boje čitavu političku pozornicu, upozorava Hajnc-Jirgen Akst, profesor Univerziteta Duizburg-Esen: „Što je veći uticaj ektremističkih stranaka, tim je veće i iskušenje etabliranih partija da pecaju u predizbornom ribnjaku ekstremista“. I na izborima u Francuskoj se moglo videti kako se konzervativac Nikola Sarkozi bavi temama svog desnoekstremnog rivala Žan-Mari Lepena. Hajnc Jirgen Akst, potpredsednik Društva za jugoistočnu Evropu, odbacuje predizborne kampanje koje se vode populističkim parolama: „Treba tražiti rešenja, a ne davati nerealna obećanja.“

Dokle god građani dobro žive, ne primećuju desnopopulističke parole. Ali, velika je opasnost da populisti izvuku korist od sledeće krize. Hans Jirgen Akst kaže da od toga ni nemačka politika nije zaštićena: „Nemački političari moraju da objasne građanima zašto je u ovoj situaciji neophodna finansijska podrška Grčkoj, Portugaliji, Španiji i Italiji“. Ovaj stručnjak upozorava da se samo takvom vrstom rada može sprečiti da populistički pokreti u svoje svrhe zloupotrebe teme kao što su finansijski transfer ili monetarna unija.

Autorka: Anila Šuka / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković