1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nacionalizam koči Srbiju na putu ka EU?

Nakon podnošenja srpske kandidature za članstvo u EU, mediji na Zapadu upozorili su da je Srbija još uvek opterećena nacionalizmom. U kojoj meri je nacionalizam i danas prisutan u Srbiji, i šta su njegova uporišta?

default

Grafiti u Beogradu podsećaju na neko prošlo vreme

Vladavina Slobodana Miloševića ostaće upamćena kao vrhunac nacionalističkog zanosa, koji je za mnoge bio jedan od generatora sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. O tom vremenu napisane su brojne knjige i studije, i sigurno je da diskusija o njemu još nije završena.

Deset godina kasnije Srbija je podnela kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, ima demokratsku vladu i predsednika, ukinute vize za Evropu, i procenu da se još uvek nije oslobodila nacionalizma.

Živimo u posledicama nacionalizma

Ostaci nekog radikalnog nacionalizma iz devedesetih godina još uvek postoje u Srbiji, kaže za Dojče vele Andrej Nosov iz Inicijative mladih za ljudska prava. Ali, nacionalizam danas više nije pokretač negativnih pojava u društvu i kod političke elite:

Protest in Belgrad Demonstranten fordern von Premierminister Vojislav Kostunica einen Kooperationsvertrag mit der EU zu unterzeichnen Serbien

Protesti u Beogradu tokom mandata Vojislava Kopštunice

„Dakle, on jeste prisutan, on jeste deo nekog našeg javnog mnjenja, i pre svega neki oblici, rekao bih, posledica takve nacionalističke politike. Kao što su recimo ksenofobija, loš odnos prema institucijama, ili prosto kao jedna kultura nekažnjivosti koju vi osećate kod naše političke elite i institucija pre svega. U toj meri mi zapravo pre živimo u posledicama nekakve nacionalističke politike, nego što je ona danas glavna ideja vodilja koja pokreće politički život Srbije.“

Nacionalizam u defanzivi

Analiza stepena nacionalizma u Srbiji i njegovog uticaja na društvo i demokratske procese, nalazi se u skoro svim godišnjim izveštajima Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Predsednica tog odbora Sonja Biserko kaže za Dojče vele da je nacionalizam dostigao svoj maksimum tokom vladavine Vojislava Koštunice. Nakon izbora 2008. godine, Srbija, po njenim rečima, ulazi u jednu sasvim drugačiju fazu:

„Što ne znači da taj nacionalizam nije tu, ali se probija i neka druga orijentacija, i neka druga očekivanja kod građana. I u tom smislu, država po prvi put pokušava da nekako uvede red u taj opšti haos, i u tu nasilničku sliku koju smo živeli toliko dugo, što je rezultat i te Miloševićeve politike. U poslednje dve-tri godine je tako došlo do pomaka u nekim reformskim zahvatima, u vojsci i policiji, i sada, evo, kao najtvrđi orah se pojavljuje sudstvo, odnosno i sudstvo je došlo na red za reformu uz velike otpore koji postoje.“

U nastavku:

Ekonomska kriza dovela do otrežnjenja