Nacionalisti u vladi

Bugarska ima novu vladu, a ta vlada ima dobre šanse da na vlasti ostane stabilna tokom celog mandata, na evro-atlantskom kursu. Novi-stari premijer Bojko Borisov, koji je inače do sada dva puta uzastopno obavljao tu dužnost, jedan je od retkih predsednika vlade u centralnoj i istočnoj Evropi koji se bespogovorno pridržavaju zajedničkog kursa Evropske unije. Njegova stranka desnog centra GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske), članica je Evropske narodne partije, a sam Borisov dobro je poznat po svojoj naklonosti, pa čak i po divljenju koje iskazuje za nemačku kancelarku Angelu Merkel i predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera.

Trojica zdesna

Istovremeno, u novoj vladi su po prvi put i nacionalisti, a tu činjenicu strani mediji ocenjuju kao „skretanje udesno“. To ipak nije tako jednostavno. Između tri stranke koje su formirale savez „Ujedinjene patriote“ (VP), postoje s jedne strane određena neslaganja, ali ono što im je zajedničko jeste uglavnom prijateljska orijentacija ka Moskvi, levičarski populizam i ekonomska politika.

O „Ataki“, jednoj od stranaka u tom savezu, često se govori da se finansira direktno iz Rusije. Predsednik te stranke Volen Siderov, koji lično neće biti član vlade, poznat je kao antisemita, ali i po napadima njegovih pristalica na džamije i „lovu na cigane-kriminalce“. Prijatelj Moskve je i Krasimir Karakačanov, novi ministar odbrane i lider VMRO, druge stranke iz tog nacionalističkog saveza. Karakačanov je ujedno i zamenik premijera, a do demokratskih promena u Bugarskoj bio je član komunističke tajne službe. Zato njegovo zalaganje za NATO za mnoge posmatrače pre predstavlja oportunizam, nego ubeđenje. Treći član saveza je novi potpredsednik vlade bez portfelja Valeri Simeonov. On je lider Nacionalnog fronta za spas Bugarske, poznat takođe je po svojim zloglasnim, rasističkim gafovima.

Sva trojica već godinama šire mržnju protiv Roma, izbeglica i migranata, i zalažu se za podizanje ograde na granici sa Turskom, što nailazi na dobar prijem kod delova bugarskog stanovništva. U toj zemlji je raširen je strah da bi Erdogan mogao da „podigne branu i preplavi Bugarsku izbeglicama“. Zajedničko za sve tri nacionalističke stranke pre svega su anti-turska retorika, verbalni napadi na tursku manjinu u Bugarskoj i stav da bi ta zemlja trebalo da postavi posebne uslove kada je reč o priključivanju Evropskoj uniji zemalja Zapadnog Balkana, pre svega Makedonije i Srbije.

Reforme pod znakom pitanja

U suštini, pitanje Evropske unije predstavlja prioritet za novu vladu u Sofiji, jer Bugarska od 1. januara 2018. godine preuzima polugodišnje predsedavanje Uniji. Ona će tako imati ne samo ključnu ulogu kada je reč o pregovorima o proširenju EU, već i kada je reč o „bregzitu“. Zbog toga je Borisov formirao sasvim novo Ministarstvo za predsedavanje Evropskoj uniji i na njegovo čelo postavio Lilijanu Pavlovu. Ministarka spoljnih poslova i zamenica premijera biće Ekatarina Začarijeva, koji će takođe biti odgovorna i za reformu pravosuđa. Upravo je pravosuđe već godinama Ahilova peta Bugarske. Smatra se da je ta zemlja najkorumpiranija u Evropskoj uniji. Komisija u Briselu to takođe uočava kao najvažniji problem što se – doduše u uvijenoj diplomatskoj formi – potvrđuje i u njenim godišnjim izveštajima o Bugarskoj.

Ipak, posmatrači u Sofiji su skeptični da bi reforma pravosuđa zaista mogla da bude pokrenuta: u toj zemlji suviše su bliske i netransprentne veze politike, pravosuđa i oligarha. Skepsa vlada i po pitanju uloge Bugarske kao predsedavajuće Evropskoj uniji: ta zemlja do sada nije iznela nikakve jasne političke stavove kada je reč o „bregzitu“ ili proširenju, niti je formirala neophodne strukture za uspešno predsedavanje Uniji.

Na evropskoj pozornici

Sigurno je jedno, rad buduće vlade Bugarske biće u suštini One-Man-Show Bojka Borisova, kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici. Za očekivati je da će premijer pokušati da se profiliše kao važan evropski političar. On je više puta naglašavao da Bugarska može da igra ključnu ulogu u zategnutim odnosima EU sa Turskom, ali i sa Rusijom. Njegova podrška zajedničkoj politici o izbeglicama, za Brisel ga čini neophodnim.

Opšta očekivanja od trećeg kabineta Bojka Borisova mogu se sažeti ovako: (skoro) sve ostaje po starom. Premijer je u velikoj meri zadržao svoje ministre iz prethodne vlade, zemlja finansijski stoji dobro sa suficitom u budžetu nešto većim od milijardu evra i predizborna obećanja o povećanju prihoda verovatno će delimično biti ispunjena. Međutim, zemlji još dramatično nedostaje novac za dva veoma važna sektora: zdravstvo i obrazovanje. Bez obzira na to, može se očekivati da će Borisov verovatno uspeti da ukroti nacionaliste i da ovaj mandat izgura do kraja.