Na tanjir umesto u kantu za smeće!

Izvršni direktor programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, Ahim Štajner, kaže da se 30 do 40 odsto proizvedenih namirnica „izgubi“. Deo problema je i nedostatak mogućnosti skladištenja i transporta. Zemlje u razvoju pogotovo imaju taj problem zbog manjkavih seoskih infrastruktura. Ali drugi deo jednostavno završi u kanti za smeće, umesto na stolu ili tanjiru, naročito u bogatim industrijskim državama.

„Ako govorimo o problemu nedostatka hrane to se svakako može nazvati fenomenom, koji je teško objasniti, ali je istovremeno rečeno i o velikom potencijalu u ophođenju sa kompletnim prehrambenim lancem“, kaže za DW Ahim Štajner, šef programa UNEP.

UNEP je upravo iz tih razloga u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih naroda - FAO, pokrenuo kampanju protiv bacanja hrane „Think, Eat, Save“ (Misli, jedi, sačuvaj), koja je 5. juna, na Svetski dan zaštite okolini, u fokusu širom sveta.

FAO istražuje posledice na cenu hrane

Posledice, koje gubitak hrane ima na svetske tržišne cene i bezbednost prehrambenih proizvoda, znaju se samo delimično, kaže Robert van Oterdijk, vođa tima globalne „Save Food“ inicijative.

„Kada se u proizvodnom procesu izgubi 20 do 30 odsto proizvoda to svakako ima posledice na cene“, kaže Oterdijk. „Ono što još ne znamo jeste, postoji li uticaj na cenu hrane, na primer u Africi, kad se u Evropi bacaju dobre namirnice.“

Pre dve godine FAO je pokrenuo program Safe Food. Inicijativa je počela u maju 2011. internacionalnim kongresom u okviru sajma Interpack u Diseldorfu. Od tada se sajam u ovom gradu smatra čvrstim partnerom UN Save Food programa, a učestvuju i u „Think, Eat, Save“ kampanji.

Predobro za kantu za smeće

Nemačka vlada sa sloganom „Predobro za kantu“ lobira kod potrošača, prodavaca i proizvođača za drugačiji odnos prema namirnicama. U Nemačkoj se u proseku baci 82 kilograma hrane godišnje po osobi. Većina tih namirnica je još uvek bila jestiva, tvrdi istraživanje Univerziteta u Štutgartu, a dolaze iz gotovo 11 miliona tona otpada hrane iz industrije, velikih potrošača i domaćinstava.

Prema studiji koju je naručila vlada u Berlinu, potrošači takođe gube novac, oko 235 evra godišnje po glavi stanovnika.

Do sada je svaki drugi stanovnik Nemačke čuo za inicijativu „Predobro za kantu“ tvrdi Marike Enderle iz Ministarstva za prehranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača. Gradovi, zajednice, škole, ugostiteljski objekti, maloprodaja i mnogi potrošači povezani su sa ovim programom konkretnim projektima.

„Ono što je važno jeste da svi sarađuju, kako privreda tako i potrošači. To na kraju krajeva i čini uspeh ove inicijative“, kaže Enderle i dodaje da kampanja takođe utiče na bolji odnos prema hrani, ne samo u Nemačkoj.

„U proizvodnju namirnica ulaže se mnogo posla, novca i resursa. Svaki kilogram koji se baci povećava pritisak na resurse, stoga postoji i internacionalna povezanost“, iznosi Marike.

Pozitivne mogućnosti delovanja

Program „Predobro za kantu“ polazi od stvari na koje svaki pojedinac može da utiče, kako bi se smanjio gubitak hrane od uzgoja do stola. Nemačka i EU postavili su cilj prepoloviti količini bačene jestive hrane do 2020.

Različite aktivnosti u Nemačkoj, ali i u celoj Evropi, trebalo bi da podstiču potrošače, maloprodaju i velike privredne subjekte na razmišljanje. Tome teži i kampanja FAO, UNEP programa i partnera „Think, Eat, Save“ i upućuje na pozitivne mogućnosti delovanja.

„Kada se govori o ovim apstraktnim i statističkim veličinama, za pojedinca je to razumljivo, ali ne i podsticajno u smislu potrebe za samostalnim delovanjem“, naglašava Štajner. Stoga je slogan „Misliti, jesti, štedeti“ tako postavljen da svako od nas može da se posveti tom problemu. Jer svi jedemo“.

Autor: Hele Jepesen
Redakcija: Jakov Leon