Na posao i po odlasku u penziju! | Politika | DW | 25.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Na posao i po odlasku u penziju!

Nemci su jedno vreme mogli i sa 55 godina u penziju. Danas su prilike značajno drugačije. Ne samo da je zakonski kompleksnije, već se budući penzioneri pribojavaju isuviše malih primanja, pa odlučuju da i dalje rade.

default

Penzioneri

Mlađi radnici se verovatno pitaju: šta će ovim šezdesetogodišnjacima svakodnevna gnjavaža na poslu, svađe sa šefom, vremenski rokovi i sedenje na maratonskim sastancima? Kako to da ih ima sve više, umesto da sede kod kuće, penzija ionako stiže svakog meseca?

Upravo je ta promena drastična. U Nemačkoj još uvek radi dvostruko više osoba starijih od šezdeset godina nego što je radilo pre desetak godina. 2001. je još samo 21,4 odsto ljudi u poodmakloj starosti odlazilo na posao, a danas ih je preko 44 odsto.

Delom je to zasluga politike, koja je primetila da previše ljudi odlazi u prevremenu penziju i da su izdvajanja radnika u penzione fondove sve manja. Drugim rečima, penzije se počele da padaju, sve je više penzionera koji ne mogu sebi da priušte ne samo odlazak u neko odmaralište, već neke najosnovnije stvari. Pojedine organizuje upozoravaju da je sve više penzionera koji žive na ivici siromaštva.

Nije u pitanju samo novac?

Bernhard Switaiski

Bernhard Switaiski

Međutim, mnogi „starci“ tvrde kako čak ni novac nije najvažniji razlog što i dalje odlaze na posao. Jedan od njih je Klaus fon Holt. Priznaje kako se zaista mnogi boje siromaštva, ali on je sa svoje 62 godine razmišljao drugačije: "Mislio sam da je šteta da moje iskustvo koje sam sticao na raznim mestima, više nigde ne mogu upotrebiti."

On je tek nedavno našao novi posao i priznaje kako je još uvek retkost da osobe u njegovim godina pronađu novog poslodavca. Njemu je pomoglo vrhunsko obrazovanje: u Bonu je studirao fiziku i još kao apsolvent je upisao studije medicine i specijalizivao se za sudsku medicinu. Nakon toga doškolovavao u oblasti toksikologije. Dugo je radio u različitim firmama, uoči odlaska u penziju bio je samostalni savetnik u pomenutoj branši. Sad je dobio posao u Istraživačkom centru za neurodegenerativna oboljenja. Kao stručni savetnik istražuje „nuspojave“ kod lekova koje uzimaju stariji pacijenti - i uživa kao da mu je trideset.

Kad telefon prestane da zvoni

Posao mu je našao nešto stariji radnik u Zavodu za zapošljavanje u Bonu. Bernhard Svitaiski je već proslavio 64. Rođendan, ali "vrlo rado" radi svoj posao posrednika, koji svojim vršnjacima traži novi posao.

Rentner mit Minijob

Bolje nego da sede sami kod kuće


Objašnjava i kako kod njega razlog što još uvek radi nije usamljenost. Iako je to inače drugi najčešći razloga zbog kojeg starije osobe dugo ostaju radno aktivne. Telefon bi prestao da zvoni, a prijatelja i kolega sa kojima su svakodnevno bili u kontaktu, vremenom pokazuju sve manje interesovanja za prijatelje penzionere.

Svitaiski se nimalo ne boji takve sudbine: član je brojnih udruženja i sve mu se čini da će i kao penzioner jedva nalaziti slobodnog vremena, pored brojnih termina. Priča kako se mnogo toga promenilo i u odnosu prema starijim saradnicima i u pravilima za odlazak u penziju. "Mladi su lepi (i jeftiniji), stari su glupi i skupi".

Sve je manje novca u penzionom fondu

Klaus von Holt

Klaus von Holt

Država je u jednom trenutku shvatila da je postalo teško puniti kase penzionih fondova, pa je produžila radni vek i pooštrila uslove za odlazak u prevremenu penziju. S druge strane, poznato je i da se životni vek u međuvremenu produžio za desetak godina. Ali promenilo se mnogo toga i kod poslodavaca. Donedavno je u kadrovskim službama važilo pravilo: mlađi su uvek bolji od starih, a pored toga manje koštaju. Vremenom su shvatili da mladim saradnicima firma možda isplaćuje manje platee, ali da im nedostaje iskustvo i stručnost onih koji su decenija u toj ili sličnoj firmi.

S obzirom da je i stručnjaka sve manje, Svitaiskom je bilo potrebno svega dve sedmice da iskusnog patologa i toksikologa Holta pošalje u neku firmu na razgovor. Apsolventi pojedinih fakulteta mogu biti srećni ako poziv dobiju i šest meseci nakon što su se javili Zavodu za zapošljavanje, a Holt se u tom roku već odlučio za jednog poslodavca i potpisao ugovor o radu.

Ipak i Holtu je jasno kako je on - još uvek – izuzetak u ovoj priči, pre svega zbog svojog iskustva. Zna i za saradnike i bivše kolege jednog instituta gde je radio, od kojih su neki od njih imali velikih problema da nađu novi posao, čak i sa pedeset godina.

Strah od starijeg od tebe

Holt priča kako nije reč samo o predrasudama i razmišljanju kako su "starci glupi" i nesnalažljivi u novim tehnologijama, nego i o jednostavnim međuljudskim problemima: "Kad stariji saradnik traži posao, u mnogim preduzećima o njegovom zapošljavanju odlučuju osobe koje su mlađe, a često i daleko manje stručne nego on." Utoliko ga već na vratima prepoznaju kao konkurenciju i pretnju sopstvenoj karijeri, odbiće ga "za svaki slučaj".

I savetnik u Zavoda za zapošljavanje ima slično mišljenje. Doduše, manja je mogućnost da ostanete bez posla kad vam je šezdeset i takvih onda ima i manje nego mladih nezaposlenih - ali kada izgubite posao, mnogo je teže pronaći novi. Firmama je sigurno čudno kada neko sa 58 godina dođe da traži posao. Istovremeno, iskustvo kandidata ide u prilog pozitivnoj odluci poslodavca. Uostalom, studije su utvrdile da su stariji radnici od neprocenjive važnosti za stabilnost i ozbiljnost čitavog odeljenja u kojem su zaposleni.

Holt dodaje i kako je velika retkost pronaći posao, koji se uklapa u hijerarhiju od ranije. Mnogi od njih moraju da se zadovolje položajem ispod svojih kvalifikacija. On je vrlo zadovoljan poslom koji je dobio, ne razmišlja o odlasku u penziju. U svakom slučaju želi da radi "do kraja", barem još pet godina dok ne napuni 65, a i za kasnije ima planove. Možda da ponovo bude samostalni preduzetnik i da radi kao samostalni savetnik.

Autori: R. Brojer / A. Šubić
Odg. urednik: Jakov Leon