Na pomolu nova dužnička kriza? | Evropa | DW | 05.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Na pomolu nova dužnička kriza?

Investitori traže od Portugalije kamate veće od osam odsto na dugoročne zajmove - to podseća na najgore vreme dužničke krize... da li se ono vraća?

Andreas Res, glavni ekonomista banke „Unikredit dojčland“, ne može da veruje da mediji pišu o ponovnom rasplamsavanju dužničke krize. U Portugaliji je politička situacija napeta, „ali kada pogledate kakav napredak je ta zemlja ostvarila - na planu strukturnih reformi i štednje - ne verujem da to može da se nazove povratkom krize“, kaže Res za Dojče vele.

Stručnjak za finansije Volfgang Gerke, to vidi sasvim drukčije. On smatra da kriza nije prošla: „Ona je samo prigušena ekstremno velikom količinom novca emisionih banaka kao i novcem iz spasilačkih fondova. Nije nikakvo iznenađenje što su tržišta odjednom ponovo postala nervozna, da nemaju poverenja u preduzete mere. Zbog toga je dužnička kriza i dalje u toku.“

Premijer Portugalije Pedro Pasos Koeljo

Premijer Portugalije Pedro Pasos Koeljo

Još jedan spasonosni paket za Portugaliju?

Krizno žarište broj jedan je u ovom trenutku Portugalija. Tamo su dva ministra podnela ostavke jer više nisu želela da učestvuju u spornoj vladinoj politici štednje Novi izbori i pregovori sa novom vladom bi iziskivali vreme koje ta zemlja nema. Međunarodni monetarni fond smatra da bi njen državni dug sledeće godine mogao da se popne na 140 procenata bruto društvenog proizvoda ako se konjunktura bude razvijala lošije nego što je očekivano. Tako gledano, malo je verovatno da bi Portugalija od sredine 2014. ponovo mogla sebe da finansira na tržištu - kada isteknu krediti zemalja evrozone, Evropske centralne banke i MMF („Trojka“). Drugim rečima: potreban je drugi paket za spas Portugalije.

Sve veće siromaštvo u Grčkoj

Sve veće siromaštvo u Grčkoj

To podseća na Grčku, čime smo stigli i do kriznog žarišta broj dva. Tamo stručnjaci Trojke upravo ispituju da li je Grčka ispunila uslove za sledeću tranšu kredita. U sredu (3.7.) vlada u Ationi je morala da prizna da nije uspela da u potrebnoj meri redukuje broj radnihi mesta u javnom sektoru. Nema napretka ni u privatizaciji. Andreas Res i pored toga nalazi reči hvale za zemlju u kojoj se rodila dužnička kriza: „Grčka je na planu štednje već postigla mnogo. Ali, tačno je i da mora još dosta toga da se uradi kada su u pitanju strukturne reforme.“

Novi otpis dugova Grčkoj?

I pored svih mera štednje, grčki dug je ponovo dostigao 175 odsto BDP. Cilj kreditora da se do 2020. godine on smanji na 110 odsto izgleda sve manje realno. Mnogi stručnjaci smatraju da je neizbežan novi otpis dugova te zemlje. To bi pogodilo i nemačke poreske obveznike, jer je u međuvremenu već 80 odsto državnog duga Grčke dospelo u javni sektor. To je škakljiva tema u vreme predizborne kampanje. Zbog toga Volfgang Gerke smatra da pre izbora za Bundestag neće biti novog otpisa dugova Grčkoj, „a posle izbora će sve biti moguće. I tržišta to tako vide i tako se ponašaju“. Po mišljenju ovog stručnjaka, Grčka je odavno trebalo da napusti evrozonu uz odgovarajući program restrukturisanja privrede.

Prvi izlazak iz evrozone?

Čak 67 odsto Kiprana želi da se rastane od evra

Čak 67 odsto Kiprana želi da se rastane od evra

O izlasku Grčke iz evrozone se mnogo diskutovalo i špekulisalo, da bi ta tema bila zaključena pre godinu dana. Ali, sada bi jedna druga zemlja mogla da potraži sreću van evrozone: Kipar. I tu smo kod kriznog žarišta broj tri - prema jednoj anketi, 67 odsto Kiprana želi da se rastane od evra. Građani ostrvske republike moraju da uštede ukupno 13 milijardi evra da bi ih Trojka kreditirala sa deset milijardi. Imajući u vidu drastični pad BDP, vlada u Nikoziji je nedavno poslala Briselu poziv upomoć, koji je ostao bez odgovora. Volfgang Gerke smatra da je politika spasavanja valute u velikoj meri kriva za očajnički položaj građana Kipra, ali i Grčke i Portugalije: „Pokušalo se sa spasavanjem banaka. Spasen je veliki međunarodni imetak, ali je teret prebačen na građane, iako su oni najmanje krivi za probleme.“

Autori: Žang Danhong/ Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković