1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Na pokladni ponedeljak

Svake godine se, odmah posle Nove godine, gradovi na prostoru izmedu Kelna i Konstance pretvore u centre orgijanja. Vreme karnevala je tu na vrhuncu. Ulice su prepune takozvanih luda, jeka i maski. Zapravo, za karneval se kaže samo u Rajnskoj, dok se na južnonemackom prostoru ova pojava naziva pokladama. Sve tradicije imaju, medutim, isto poreklo. Strucnjak Volfgang Elsner kaže: "Još je u rimsko doba ovde bilo dionizijskih proslava, u slavu boga vina. Bila su to slavlja u znak svetlosti, ka kraju zime, i tek su u hrišcanstvu preinacena u današnje poklade, kao predvecerje posta. I to je tako bilo rasprostranjeno na svem kulturnom podrucju Germana. Trebalo je isterati demone, trebalo je oterati zimu", kaže Volfgang Elsner.

Danas je povorka obicaj u svim karnevalnskim ili pokladnim centrima. Najpoznatiji karneval je u Kelnu, na pokladni ponedeljak, dakle, danas. U Švapskoj, u gradovima Rotvajlu i Filingenu, su takode velike povorke. Johen Šiht vodi ured za kulturu grada Hauzaha na Švarcvaldu, i kaže:

"O švapsko-alemasnim pokladama se nose drvene maske, klepetuše, odeca od obojene lanene tkanine. Tumaceje vodi u pravcu srednjeg veka. Na švapsko-alemanskom prostoru su lude potpuno prerušene. Znaci, anonimne su", kaže Johen Šiht. Švapska varijanta se podosta oslanja na srednjevekvone povorke. Poklade su nastavak stare germanske tradicije, kažu Švabe. I sve je više ljudi danas koji ucestvuju u tim divljim srednjevekovnim povorkama.

"U Rotvajlu je 1903. ucestvovale samo tri lude u povorci, a danas ih je više od 3000", kaže Johen Šiht. Keln je centar karnevala u Nemackoj. Prva moderna karnevalska povorka je zabeležena 1823. Tada je bio odreden heroj karnevala, danas princ, a postavljena je jedinica gardista u elegantnim uniformama, na šareno iskicenim kolima.

"Mnogo je tome doprineo gospodin fon Gete. Svojom pesmom 'O Kelnskoj maski", iz 1825. Bila je pravi hit, ta pesma, kojom je Gete odao priznanje gradanima Kelna, u smisli, i vi ste klutrni, a niste samo u stilu jefitnog pevanja tra-la-la. Ta pesma je bila neka vrsta kapisle obrazovanim ljudima u Ahenu, Koblencu, Bingenu, Disledorfu, da kažu 'i mi možemo to, a da ne izgubimo ništa na našem ugledu'", kaže Volfgang Elsner.

Pesnik Gete je ordinaran obicaj nižih društvenih slojeva ucinio društveno važnim. U povorci su ucestvoavli i bogati gradani. Za dvesto godina se karneval u Kelnu razvio u važan društveni dogadaj.

"Ako se karneval shvati samo kao ukidanje reda, onda je to srozavanje na dole. Prelazi u anarhiju, u nasilje, u seksualne orgije. Svinjarije na najnižem nivou ne želi zvanicni karneval. Ali i to spada u takozvani kafanski karneval, u proslave u firmama, u sportskim društvima", kaže Volfgang Elser. U poslednje cetiri godine se organizuje karneval i u Belrinu, i pola miliona ljudi ucestvuje u tamošnjoj povorci, što je, ipak, simbolicno u poredenju sa karnevalom u Kelnu, gde svake godine dode najmanje milion ljudi koji pokazuju želju da pokažu cežnje, da se ismeju vlastima, da se približne drugima. Pesmom, igrom, u poljupcima. Ljudi žele da dožive nešto drugo.

  • Datum 23.02.2004
  • Autor Markus Frenzel
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAqe
  • Datum 23.02.2004
  • Autor Markus Frenzel
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAqe