1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Na nišanu su elementarna ljudska prava žena

Jedna gatara joj je gledala u dlan i prorekla da će biti slavna. I zaista Alis Švarcer je danas poznata u celom svetu, i to bez ikakve magije. Već više od 40 godina ona se angažuje za prava žena i mnogo toga je postigla.

default

Alice Schwarzer

Nedavno je napisala i autobiografiju „Životni put“, o detinjstvu i mladosti, o objavljivanju prvog feminističkog magazina EMA, o radu, ljubavi i politici. Povod da sa njom razgovaramo, bar o nekim poglavljima.

DW: Alis Švarcer, nije preterano reći da ste žena koju najviše vređaju u Nemačkoj. I to ne samo muškarci, već i žene - i što je još interesantnije, žene iz feminističkog pokreta. Zbog čega vas napadaju pripadnice ženskog pokreta?

Alis Švarcer: Kad bismo se mi žene složile - a mi činimo 52 odsto stanovništva u svetu - onda o ovakvim glupostima uopšte više ne bismo morale da razgovaramo. Jedna američka feministkinja je 70-tih godina izjavila da je korak ka ženskom pokretu pomirenje sa ženama. Ne samo sa muškarcima. Žene jednostavno imaju hiljadu godina dugu tradiciju konkurencije i rivalstva. Svaka druga žena ugrožavala je naklonost muškarca prema njoj, od koje je zavisila. Pošto su tako dugo živele pod represijom, i to još uvek mnoge čine, ovako nepoštovanje svoje ličnosti prenele su i na druge žene (…)

Kada je reč o ženskom pokretu - od samog početka postojao je širok spektar, vrlo različita stanovišta. Ove razlike bile su pokrivene na samom početku. Onda su došle levičarske feministkinje koje su rekle da je klasna borba najvažnija. Zatim lezbijske grupe koje su tvrdile da je homoseksualnost - strategija oslobođenja, a heteroseksualnost izdaja. U Nemačkoj je postojao vrlo dogmatski ženski pokret, što je svakako vezano za nemačko nasleđe. Čak je i levičarska scena bila vrlo dogmatska. Kada sam se iz Pariza vratila u Nemačku, to me je zaista šokiralo da se uvek govorilo o pogrešnom i ispravnom, crnom i belom, prijatelju i neprijatelju. U Parizu nije bilo tako. Ženski pokret je tamo imao anarhističke karakteristike. Za nas je bilo zabavno što postoje protivurečnosti. Kada sam došla u Nemačku dovela sam u pitanje postojeće stavove i normalno je da sam zbog toga imala problema (…)

Mene stalno nazivaju glasom ženskog pokreta. Siroti ženski pokret! On ima toliko mnogo glasova i pogrešno je govoriti jednim glasom. Sa pravom su protiv toga protestovali. U stvari, ja sam uvek bila usamljena u svojim stavovima, samo sam uvek tražila saborce za određene akcije ili probleme.

Buchcover Alice Schwarzer Die Große Verschleierung

Vaš rad nije ostao bez efekta, Vi ste u neku ruku promenili svet. Da li mislite da postoji solidna osnova za emancipaciju ili imate utisak da se ide u nazad?

Tamo gde ima napretka ima i nazadovanja. Situacija je postala komplikovanija. Na početku, 70-tih godina žene još nisu imale pravo na profesiju. U Bundestagu, ako ih je uopšte bilo - nisu imale pravo da nose pantalone. To je danas nezamislivo. Od onda se mnogo toga promenilo i postigle smo ogroman uspeh. Ženski pokret je socijalni pokret, a najviše je postignuto u 20. i početkom 21. veka. Ali, upravo ti uspesi skrivaju opasnosti.

Sa velikim nespokojstvom gledam na pornografizaciju celokupne kulture. Ne govorim o erotici, već o dubokom povezivanju seksualne želje sa željom za ponižavanjem i nasiljem.

Zatim postoji verski fundamentalizam. Tu su islamisti na samom vrhu. Ali, ni hrišćani nisu bezopasni. Na nišanu se nalaze elementarna ljudska prava žena. Napredak koji smo postigle nije osiguran. Moramo i dalje da pazimo!

A poruka mladim ženama?

Ne trudite se da vas po svaku cenu vole. Ne prezajte od konflikta. To je veoma važno! Branite ženska prava. Ali, isto tako je važno interesovati se za svet i angažovati se. Život koji ima smisla čini zadovoljstvo! - kaže Alis Švarcer za DW.

Autori: Gabriela Šaf / Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon