1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Na mala vrata u Evropsku uniju

Nekoliko miliona stanovnika manje srećnih zemalja Evrope ne mora skrštenih ruku da čeka ulazak svoje zemlje u EU. Naime, oni po raznim osnovama mogu postati državljani neke zemlje EU, često Mađarske, Bugarske i Rumunije.

Mađarska mami građane Srbije, Rumunije i Slovačke

Mađarska "mami" građane Srbije, Rumunije i Slovačke

Sve veći broj ljudi iz zemalja koje nisu članice EU nalaze način da ipak postanu građani EU i to na taj način što se sete predaka i uzimaju pasoše država iz kojih potiču, piše Velt. Naime, tri istočnoevropske zemlje na spoljnim granicama EU – Mađarska, Rumunija i Bugarska – imaju vrlo širokogrude propise koji omogućavaju ljudima koji žive u bivšim delovima tih država da lako dođu do pasoša. Ta mogućnost naročito je privlačna za građane Moldavije, Makedonije, Srbije, Ukrajine i Turske. Prema izveštaju francuskog lista Figaro pet miliona građana tih zemalja ima teoretsku mogućnost da zatraži državljanstvo EU.

Kontroverzni zakon u Mađarskoj

Put ka tome otvorio je mađarski parlament usvajajući zakon koji je krajem maja predložila konzervativna vlada premijera Viktora Orbana i koji je podržala desna ekstremistička stranka Jobik. Zahvaljujući zakonu oko tri i po miliona ljudi koji imaju uglavnom nejasne veze sa bivšim mađarskim oblastima može da se nada mađarskom državljanstvu. Posle raspada Austrougarske monarhije nakon Prvog svetskog rata Kraljevina Mađarska je Trijanonskim ugovorom izgubila 1920. godine dve trećine teritorije i polovinu stanovnika. Sada bi državljanstvo moglo da zatraži oko 300 hiljada Srba u nekada mađarskoj Vojvodini i oko 150 hiljada Ukrajinaca sa mađarskim korenima.

Novi mađarski premijer Viktor Orban bio je glavni propagator zakona

Novi mađarski premijer Viktor Orban bio je glavni propagator zakona

U Rumuniji danas živi milion i po, u određenom istorijskom periodu, Mađara, još 520 hiljada ih je u Slovačkoj. Obe zemlje su već članice EU, ali tamošnje vlade ne raduju se vrbovanju njihovih građana. Parlament u Bratislavi već je doneo zakon prema kome uzimanje mađarskog državljanstva znači gubitak slovačkog.

Moldavci postaju Rumuni

U Rumuniji su pre uzdržani kada je reč o mađarskoj inicijativi. S jedne strane, izbegava se nepotrebno iritiranje mađarske manjine u Erdelju (Transilvaniji) koja povremeno glasnije pominje autonomiju. S druge strane, Rumunija je i sama usvojila sličan propis koji građanima susedne siromašne Moldavije omogućava da zatraže rumunski pasoš.

Dve trećine Moldavaca govori rumunskim jezikom i može da se nada državljanstvu ove članice EU

Dve trećine Moldavaca govori rumunskim jezikom i može da se nada državljanstvu ove članice EU

Rumunski predsednik Trajan Basesku u aprilu 2009. godine je odlučio da svi u Moldaviji koji to žele mogu da dobiju rumunsko državljanstvo. „Krvno srodstvo nas obavezuje na pomoć“, rekao je Basesku. Rumunski pasoš već ima 120 hiljada građana Moldavije, navodno ih je još 800 hiljada podnelo zahtev. To destabilizuje ionako krajnje siromašnu zemlju sa komplikovanom istorijom. Od četiri miliona stanovnika Moldavije trećina govori ruski, dve trećine rumunski.

Skoro svi Makedonci mogu biti Bugari

Symbolbild Mazedonien Bulgarien Fahnen Flaggen

U međuvremenu je i Bugarska donela propise koji se tiču oko dva i po miliona ljudi sa bugarskim korenima koji žive van njenih granica. Ko može da dokaže te korene dobija od Sofije pasoš. Ta ponuda zanimljiva je pre svega za stanovnike Albanije, Turske i Makedonije. Procenjuje se da 1,4 miliona Makedonaca ima veze sa Bugarskom – to su tri četvrtine stanovništva zemlje. Većina Bugara ionako smatra da je makedonski jezik samo dijalekat bugarskog.

Raširenih ruku Sofija prihvata i Pomake, islamsku manjinu koja je pred progonima osamdesetih godina prošlog veka bežala u Tursku. Procenjuje se da ih je danas tamo 350 hiljada. Oni sada, ako zatraže bugarski pasoš, na mala vrata stižu i u EU ne čekajući na prijem Turske.

nb/nr/velt

DW.COM

  • Datum 13.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Omsw
  • Datum 13.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Omsw