Na Kosovu se smanjuje broj žrtava trgovine ljudima

To za naš radio potvrđuje Veton Eljšani, portparol Kosovske policijske službe (KPS): "U 2001. godini od 172 žrtve samo 5 su bile kosovske Albanke, a najviše je bilo Moldavki - 94, 2004. godine 39 kosovskih Albanki, 16 devojaka iz Moldavije, 13 Albanki iz Albanije. Znači da sada imamo više žrtava koje su sa Kosova."

Prema rečima Eljšanija kosovska policija ima zadatak da otkrije i uhapsi počinioce krivičnog dela, te da obezbedi što više dokaza neophodnih za dalje sudsko procesuiranje uhapšenih. Policija to uspešno i obavlja. Tako je u prva tri meseca 2008. godine kosovska policijska služba uhapsila 16 lica, identifikovala 13 žrtava i zatvorila 30 lokala u kojima su se obavljala krivična dela trgovine ljudima.

Neadekvatno zakonodavstvo

Ferdana Osmani, službenik Pravnog centra Kosova kao teškoću u borbi protiv trgovine ljudima ističe i problem neadekvatnog zakonodavstva, te prikrivanje žrtava trgovine ljudima od strane porodica.

"Imamo i problem što je toliko trafikovanih, koji su možda uspeli da se izvuku ili ih je otkrila policija, ali ne pomažu pri daljem gonjenju i otkrivanju krivaca, nego to kriju i smatraju porodičnom sramotom. Zato se posebno u ruralnim sredinama ne znna koliki je broj žrtava, a smatra se da je tamo veći nego u urbanim sredinama.”

Iz zemlje tranzita u zemlju porekla

Kosovo je iz zemlje tranzita, tj. zemlje kroz koju je trgovina ljudima samo prolazila, poslednjih godina prerasla u zemlju porekla žrtava. Ljudi kojima se na Kosovu trguje uglavnom pružajua seksualne usluga za novac, prosjače, a znatno ređe su korišćeni za prisilni rad i prodaju ljudskih organa.