Na Kosovu mole Boga da padne sneg

Ispucalo dno veštačkog jezera u Batlavi, na severoistoku Kosova, jasan je znak da kiše i snega jednostavno nema.

„Situacija je gotovo katastrofalna. Ne pamti se da je voda ovoliko opala u ovo doba godine“, kaže jedan od meštana, Sevdet Termkoli, za Asošijeted Pres. „I niko ne pamti da do ovog doba godine još nije pao sneg.“

Dok se Severna Amerika smrzava, temperature u Evropi su neobično visoke za početak januara. Kosovo, koje je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, nije spremno za ovako blage i suve zime. Jedan od razloga za to je nedostatak ulaganja u u meteorološke ustanove i infrastrukturu.

„Na Kosovu moraju da se reše veliki izazovi što se tiče snabdevanja vodom“, kaže međunarodni konsultant za vodosnabdevanje Brajan Folkner za Dojče vele. On podseća da na Kosovu obično padaju veliki snegovi koji se brzo tope u proleće, i zatim slede duga i suva leta. „To zahteva veoma pedantno upravljanje, dugoročno planiranje i sistem za upozorenje. Oni jednostavno nemaju te stvari zato što nemaju dovoljno stručnjaka, ni novca, niti drugih potrebnih uslova.“

„Molimo se za sneg“

Prištinski vodovod kaže da će u tom gradu od više stotina hiljada ljudi uskoro morati da se uvedu isključenja vode, ako se rezervoari Batlava i Badovac ne dopune u narednih nekoliko nedelja.

„Rečeno nam je da će biti mnogo snega od 19. januara, i molimo se za to. Još uvek nismo ušli u vanredno stanje“, kaže portparolka vodovoda Arjeta Mjeku.

Istovremeno, Brajan Folkner tvrdi da problemi neće biti rešeni prostim čekanjem na sneg iili kišu. Po njegovom mišljenju, postojeća infrastruktura nije u stanju da prihvati i iskoristi velike količine vode koje nastaju kada se otopi sneg. Istovremeno, čak i kada voda dospe u rezorvoare, često ne stiže do onih kojima je najpotrebnija.

„U načelu, na Balkanu se traći ogromna količina vode“, kaže Folkner. „Najmanje polovina svega što se utoči u rezeorvoare je prosto izgubljeno – nestane negde u sistemu, jednostavno iscuri.“

Ovog stručnjaka takođe brine to što nema dovoljno službi koje prate vremenske prilike i vodostaje. Deo hidrometeorološke mreže Kosova je uništen tokom rata i još uvek nije potpuno obnovljen. Većina političara ne želi da na to troši novac.

„Mnogo puta sam se sastajao sa ljudima zaduženim za vodosnabdevanje na Kosovu. Oni samo uoče da se rezervoari brzo prazne ili da su reke presušile i onda gotovo uvek pređu u krizni način rada, “kaže Folkner.

Balkan nije spreman za klimatske promene

Kosovo, kao i ceo Balkan, moglo bi da se nađe na udaru zbog globalnog zagrevanja i promena u klimi, odnosno varijacija u temperaturi i padavinama. To su potvrdile i instiutcije Evropske unije.

Iz istog razloga, Nemačka agencija za međunarodnu saradnju GIZ ulaže 3,5 miliona evra u zajedničke projekte sa državnim institucijama u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Kosovu. Cilj je da se te zemlje pripreme za negativan uticaj klimatskih promena.

U tim projektima učestvuje i Brajan Folkner. On često putuje na Kosovo da bi pomogao uspostavljanje sistema ranog upozorenja za poplave i suše. Po njegovom mišljenju, ali i po aktuelnim predviđanjima, na Balkanu postoji veliki rizik od ekstremnih vremenskih nepogoda.

„Leta će postati sve suvlja i sve toplija, ali i zime bi mogle da postanu hladnije. To to će da stvori daleko veći broj problema u snabdevanju vodom“, tvrdi Folkner. On podseća da broj stanovnika na Kosovu raste, što znači pa političari moraju da poklone više pažnje vodosnabdevanju, kao proučavanju i očuvanju izvora vode. To je potrebno čak i kada vlast nema previše novca: „Ovakve krize pokazuju da nedovoljno ulaganja u te oblasti može da im se obije o glavu.“

Autori: Samanta Erli / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić