1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Na kom jeziku mislim?

Niko ne može da čita naše misli, bar za sada, ali naučnici kažu da mogu precizno da utvrde da li mislimo na maternjem ili stranom jeziku. Tim italijanskih istraživača došao je do ovog otkrića.

default

Novo područje istraživanja: mozak, misli i jezik

Tim italijanskih stručnjaka je otkrio da je na osnovu određene aktivnosti mozga, moguće i pre nego što izgovorimo neku reč, utvrditi da li će to biti na maternjem ili nekom stranom jeziku. Naučnici su tokom jednogodišnjeg istraživanja radili sa grupom od 15 Italijana, zaposlenih kao prevodioci za engleski jezik u Evropskoj uniji. Uprkos činjenici da svi podjednako tečno govore i italijanski i engleski, postoje razlike u moždanoj aktivnosti, u zavisnosti od toga da li im se pokazuje reč na maternjem ili na stranom jeziku. Alis Mado Proverbio, vođa istraživačkog tima, inače profesorka kognitivne elektrofiziologije na milanskom univerzitetu, kaže da je glavna razlika u brzini kojom mozak absorbuje i "seća" se jezika naučenog u ranom detinjstvu i onog naučenog kasnije tokom života. "Nismo očekivali tolike razlike u moždanoj aktivnosti prilikom prebacivanja sa jednog jezika na drugi", izjavila je ona za AP.

Rezultati od pomoći lekarima

Ispitanici, kojima nije rečeno koja je svrha istraživanja, trebalo je da gledaju u ekran na kome su se smenjivale reči na italijanskom, engleskom i nemačkom jeziku, a kao četvrta opcija ponuđene su bile "reči" nastale premeštanjem slova, i bez ikakvog smisla. Zadatak im je bio samo da pritisnu dugme kada uoče novu reč. Istraživači su ih za to vreme nadgledali koristeći elektroencefalograf (EEG), koji je merio brzinu moždane elektro-aktivnosti. Podaci su registrovani kompjuterski zahvaljujući softveru koji je merio vreme, intenzitet i lokaciju "odgovora" u mozgu na svaku prikazanu reč. Oko 170 milisekundi pošto je reč prikazana, utvrđen je vrhunac elektro-aktivnosti u levoj strani mozga, u regionu koji prepoznaje slova kao deo reči. Za reči na stranom jeziku bilo je potrebno 250 milisekundi, a impuls je u ovom slučaju otkriven u delovima mozga koje koristimo da razumemo značenje reči. Moždani talasi imali su takođe znatno više amplitude kada je reč bila na italijanskom, odnosno maternjem jeziku koji su ispitanici naučili pre pete godine života. Prema mišljenju naučnika, rezultati ovog i sličnih istraživanja, mogli bi da budu od velike pomoći lekarima u komunikaciji sa pacijentima koji pate od amnezije ili raznih devijacija u govoru. U daljoj budućnosti, ova metoda mogla bi se koristiti i za razne druge svrhe, u komunikaciji sa izbeglicama recimo, ili pri ispitivanju osumnjičenih za terorističke aktivnosti, jer bi se mogla otkriti zemlja njihovog porekla. Do razlike u moždanoj aktivnosti u reakciji na reč maternjeg ili stranog jezika, dolazi zbog činjenice da mozak absorbuje maternji jezik istovrememo kada storira rano vizuelno, akustično, emotivno i drugo ne-jezičko znanje. To znači da maternji jezik pokreće seriju asocijacija u mozgu koje se oličavaju kao povišena elektro-aktivnost. Maternji jezik je, dakle, onaj na kome mislimo, sanjamo, i osećamo. Na stranom jeziku sve asocijacije su slabije i indikretnije.

Perfektni "bilingvisti"

Mada su ovi fenomeni bili poznati i ranije, do sada nikada nisu utvrđene razlike u moždanoj aktivnosti u zavisnosti od jezika koji je mozgu "ponuđen" i na koji on reaguje. Rezultati ovog istraživanja, kako smatraju italijanski naučnici, ukazuju i da svi možemo da budemo "perfektni bilingvisti", učeći strani jezik u ranom detinjstvu. Naučnici takođe veruju da dalja istraživanja mogu omogućiti neslućene beneficije u mnogim oblastima.



  • Datum 28.05.2008
  • Autor Beta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/E7fc
  • Datum 28.05.2008
  • Autor Beta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/E7fc