1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Na Dunavu turista malo više od nekoliko

Dobro je poznata priča o neiskorišćenosti Dunava kao plovne reke u Srbiji. Tek šezdesetak hiljada turista godišnje tako poseti Srbiju. Ima, međutim, nekih lepih ideja i projekata...

Dunav u Novom Sadu

Dunav u Novom Sadu

Donau, Dunaj, Duna, Dunai, Dunare, ili Dunav druga je po dužini reka u Evropi nakon Volge. Dunav je jasno podeljen na svoj gornji i donji tok. Gornji tok reke obuhvata Nemačku, Austriju, Slovačku i Mađarsku i on se smatra razvijenim delom Dunava. Srbija zajedno sa Hrvatskom, Rumunijom, Bugarskom, Moldavijom i Ukrajinom čini daleko manje razvijeni deo Dunava.

U razgovoru za Dojče vele portparolka Turističke organizacije Srbije (TOS) Ljiljana Čerović objašnjava da je, da bi se krenulo u izgradnju i uređenje obale, neophodno bilo uraditi planove razvoja tog određenog područja, tzv. master planove. Izradu master planova finansiraju lokalne samouprave, pa je verovatno i to razlog zašto je razvoj i uređenje dunavskog priobalja prilično neujednačen. Ipak, Ljiljana Čerović dodaje da su poslednjih godina putovanja brodom Dunavom, sve popularnija:

„Mi već imamo oko 400 brodova na godišnjem nivou koji posete različita mesta u Srbiji – Apatin, Kostolac, Novi Sad, Beograd, Lepenski Vir. To je između 50 do 60 hiljada turista koji prođu kroz Srbiju“.

Portparolka TOS-a podseća da je u Apatinu nedavno otvorena najmodernija marina sa plutajućim pontonima, kakva postoji samo još u Beču. Urađena je i biciklistička ruta, koja je deo međunarodnog biciklističkog puta Evrovelo 6. Ona smatra da je razvoj nautičkog turizma na Dunavu ipak najvažniji:

„Da bi se on razvio treba izgraditi marine i sve sadržaje koje marine podrazumevaju, jer je to takođe jedan od segmenata turizma koji postaje sve aktuelniji“.

Borba za Dunav je borba i za poljoprivredu

Slika sa dunavske delte u Rumuniji. Ceo region loše koristi ovu veliku reku

Slika sa dunavske delte u Rumuniji. Ceo region loše koristi ovu veliku reku

Opština Bački Petrovac je jedan od pionira u izradi projekata uređenja i razvoja obale Dunava. Direktorka Turističke organizacije opštine Bački Petrovac Ljuboslava Štrba za Dojče vele objašnjava da je opština krenula u izradu ovih projekata prvenstveno zbog ekonomskih interesa. Naime, opština Bački Petrovac je seoska sredina gde se stanovništvo uglavnom bavi poljoprivredom. Štrba naglašava da je turizam grana koja pomaže razvoj ostalih privrednih grana:

„Tražimo način da zaposlimo mlade, da ostanu na selu, a upravo turizam može biti generator razvoja seoskih sredina. Kroz turizam možemo da plasiramo lokalne poljoprivredne proizvode i naše brendove, jer je to skup usluga koje se mogu formirati u turistički proizvod“.

Stranci daju podršku

Nedavno je u cilju razvoja infrastrukture dunavskog priobalja pod pokroviteljstvom Nemačke organizacije za tehničku saradnju pokrenut projekat Dunavski Centar za kompetenciju. Centar bi trebalo da pomogne izradu zajedničkih projekata Srbije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije, Ukrajine i Moldavije na Dunavu. Direktorka ovog projekta Daniela Šili objašnjava da je ideja o centru zajednička inicijativa pomenutih zemalja:

„Na jednoj od konferencija o Dunavu, zemlje tzv. donjeg toka Dunava, izjasnile su se da žele pomoć za razvijanje privrede i turizma na Dunavu. Zemlje koje učestvuju samostalno finansiraju razvoj infrastrukture, a Centar će pomoći realizaciju zajedničkih projekata različitih sadržaja“.

Srbija već dugi niz godina učestvuje u različitim inicijativama strategija razvoja Dunava. Jedan od glavnih ciljeva jeste potpuna integrisanost rečne transportne mreže Srbije u transevropsku transportnu mrežu, a to će svakako pozitivno uticati na razvoj privrede i turizma na Dunavu.

autorka: Natalija Miletić

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 20.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LbRH
  • Datum 20.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LbRH