1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Na Antarktiku teže nego u svemiru

Biti na Antarktiku tokom zime isto je kao biti na Mesecu. Čovek brže može da se vrati sa Međunarodne svemirske stanice nego da pobegne iz antarktičke zime, tvrde istraživači koji mesece provode na večitom ledu.

Istraživačka stanica na Antarktiku

Istraživačka stanica na Antarktiku

Izolovanost antarktičkih baza, udaljenost od naseljenih kontinenata, nepristupačnost i surovost prirode, velika nadmorska visina i ogromna površina pod ledom, sve to taj deo planete Zemlje čini savršenim mestom za planiranje dugih svemirskih misija.

Na Antarktiku, kontinentu oko Južnog pola, prosečna godišnja temperatura je minus 55 Celzijusovih stepeni a tokom zime vlada potpuni mrak.

„Kada na Antarktik dođe zima, onda znaš da ne možeš nikuda da odeš, što dosta utiče na psihu čoveka i način razmišljanja“, kaže Des Lug,

Australijski naučnici stigli su na Antarktik 11. januara 2008, prvim komercijalnim letom aviona Erbas A319

Australijski naučnici stigli su na Antarktik 11. januara 2008, prvim komercijalnim letom aviona Erbas A319

načelnik odeljenja polarne medicine pri Australijskoj antarktičkoj stanici, koja sarađuje sa američkom NASA u vođenju svemirskih programa. Lug uz osmeh dodaje da se "čovek lakše može prilagoditi životu na Međunarodnoj svemirskoj stanici, nego zimama na Južnom polu".

S obzirom na surove uslove života na Antarktiku, osim stanica za istraživanje i naučnih baza u kojima živi oko 1.200 ljudi, stalnih naselja nema.

Većina istraživačkih baza postavljena je na obodu kontinenta, na stenama, a ne na pokretnom ledu. Na stotine naučnika smešteno je u izolovanim kapsulama koje se nalaze i do 3.000 metara iznad zaleđene vode. Snabdevanje hranom i drugim potrepštinama moguće je praktično samo iz vazduha pa se to radi s velikim količinama, dovoljnim ljudima u istraživačkim bazama za godinu dana.

Pripreme za svemir u polarnim predelima

Antarktik - zemlja snega i leda

Antarktik - zemlja snega i leda

Od 1993. godine NASA zajedno sa australijskim naučnicima proučava na koji način se male grupe ljudi adaptiraju na višemesečnu izolaciju. U nekim slučajevima, te grupe budu izolovane i po devet meseci.

Džek Ajton, šef medicinskog osoblja australijske antarktičke stanice kaže da ove naučne baze predstavljaju odličnu zamenu za svemirsko putovanje, odnosno za simulaciju preživljavanja i snalaženja u hermetičkim okruženjima.

„U pitanju je jedno vrlo ekstremno okruženje gde ljudi prolaze kroz realne, opasne situacije u kojima njihov opstanak zavisi od tehnologije i kompleksnih sistema, što je vrlo slično životu u svemirskoj kapsuli.“

NASA je naročito zainteresovana za deceniju dugo iskustvo australijskih lekara u tim istraživanjima, prinuđenim da se suoče sa praktično bilo kojim medicinskim izazovom. Oni izvode i vrlo komplikovane operacije na mozgu, saniraju frakture i daju savete u vezi sa psihičkim problemima.

Virusi se reaktiviraju na Antarktiku

Istraživanja su pokazala da ljudi koji provode zime u antarktičkim bazama pate od hroničnog nedostatka vitamina D, depresije i slabljenja imunog sistema. Takođe je uočena reaktivacija latentnih virusa.

Istraživačima društvo pšonekad prave samo pingvini

Istraživačima društvo ponekad prave samo pingvini

„Još se ne zna šta tačno uzrokuje pad imuniteta. Tražili smo psihološke faktore dejstva na imuni sistem. Proučavali smo kako nedostatak vitamina D utiče na povećanje stresa u hermetičkim okruženjima“, kaže Ajton i dodaje da su studije pokazale slične promene u imunom sistemu čoveka u svemiru. Virusi imaju običaj da miruju u telu i da se onda reaktiviraju na Antarkitiku, baš kao i u svemiru.

Mentalno zdravlje je još jedno od značajnih polja proučavanja zbog sličnosti uslova u arktičkim bazama i svemirskim ekspedicijama. Naučnici kažu da je osoba sa psihičkom smetnjom prouzrokovanom stresom ili depresijom u nekoj hermetičkoj zajednici izuzetno opasna po ostale članove grupe. Sadašnja istraživanja su uključila i proučavanje ljudske prirode i kulturnih razlika.

„Kada se bavite ljudima, morate da se vratite na početak, na osnovu, a to je njihova naklonjenost zajedničkom životu“, naglašava Ajton. Zato je najvažnija stvar, zaključuje on, održavanje "normalnih" uslova života. To se odnosi na Zemlju, ali i na neke buduće svemirske ekspedicije.

  • Datum 14.10.2008
  • Autor agencije
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FYtZ
  • Datum 14.10.2008
  • Autor agencije
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FYtZ