Muzikom protiv siromaštva

Proba u Betovenovoj dvorani u Bonu: Omladinski orkestar Simona Bolivara iz Venecuele pod dirigentskom palicom Gustava Dudamela uvežbava «Eroicu», 3. simfoniju Ludviga van Betovena. Od mladih muzičara traži se koncentracija, jer i probe i koncert snima televizijska ekipa. Nekoliko njih koji nastupaju tek u drugom delu zaselo je u zamračenu sale kako bi malo odremali.

Ko je već imao prilike doživeti ovaj orkestar na pozornici, teško može da zamisli da su mladi umetnici kod kuće, u Venecueli, suočeni delom sa velikim socijalnim problemima. Mnogi od njih potiču iz siromašnih četvrti velikih gradova ili zabačenih sela i na vlastitoj su koži osetili jad i bedu.

Da im je uopšte omogućeno da nastupe u Nemačkoj, treba zahvaliti ambicioznom projektu venecuelanskog muzičara, dirigenta i političara Hozea Antonia Abreua, pojašnjava direktor orkestra Igor Lanz: «Utemeljitelj ‹Sisteme›, dr.Hoze Abreu, je svojom čvrstom voljom, svojom vizijom i nepopustljivim angažmanom postigao da projekt zaživi i da se razvije. Glavna je zamisao bila podariti smisao slobodnom vremenu dece i mladih, kako bi se muzikom integrisali u društvo i postali uzorni građani. Ta je ideja kasnije prerasla u mrežu koja obuhvata celu Venecuelu.»

Preko orkestra do društvene integracije

Godine 1975. Abreu, koji je tada bio venecuelanski ministar kulture, osnovao je širom zemlje male muzičke škole, tzv. nukleuse (jezgra), u kojima je deci i mladima iz siromašnih četvrti ponuđeno školovanje. Projektom pod nazivom «Sistema» danas je obuhvaćeno gotovo četvrt miliona mladih muzičara, povezanih u mrežu od 125 omladinskih i šesdesetak dečijih i predškolskih orkestara u svim saveznim pokrajinama države Venecuele.

Jedini uslov za prijem u «Sistemu» je pohađanje neke od opšteobrazovnih škola. Isto važi i za tzv. decu sa ulice koji na taj način prvi put u svom životu stiču mogućnost da obezbde bolju budućnost. Mesta otvaranja muzičkih škola su pažljivo birana, kaže Igor Lanc: «Važno je naglasiti da su nukleusi u Venecueli izgrađeni svuda gde deca i mladi imaju najmanje društvenih izgleda, bilo u siromašnim četvrtima gradova, bilo u unutrašnjosti zemlje, gde ničega nema. To je velikom broju pojedinaca i porodici omogućilo da se transformišu u građane, da postanu neko i nešto, da učestvuju u društvenim tokovima. Šta čovek uči u orkestru? On uči šta je socijalni suživot i uči, ako hoćete, temeljne vrednosti demokratije: solidarnosti, poštovanju drugog, vrednostima zajedništva, timskom radu... Svemu tome se uči od malih nogu, a sve to kasnije ima i uticaj na društvo.»

Model za gotovo celu Latinsku Ameriku

Ko je jednom čuo za Omladinski orkestar Simona Bolivara, u potpunosti je bio oduševljen silnom muzikalnošću njegovih članova. No, kako izgleda njihova budućnost, kada napuste orkestar? Tek će se nekolicina njih, kaže Igor Lanc, kasnije odlučiti za muzičku karijeru. Ali uprkos tome, bivši članovi ostaju privrženi i usko vezani za «Sistem», čak i kada se odluče za druga zanimanja. Model Hozea Antonia Abreua u međuvremenu su preuzele i mnoge zemlje Latinske Amerike.

Muzika je, kao što se iz toga jasno vidi, ključ boljeg života, zaključuje Igor Lanc: «Kontakt sa muzikom podstiče i daruje duševno pa te osobe, koje još i danas žive u teškim prilikama, te se znaju kako se moraju nositi sa poteškoćama i problemima u vlastitoj porodici i šire. Ti se mladi ljudi, premda često potiču iz deprimirajućeg okruženja, ipak odlučuju za pomoć i podršku. U međuvremenu mnogi od njih u svoje slobodno vreme dobrovoljno podučavaju sviranje instrumenata. Oni su zapravo postali “multiplikatori” i u tome je velika snaga.»