Muzika kojom govori „Metropolis“

Argentinski kompozitor Martin Matalon dao je svoj doprinos rekonstrukciji filma. On je sastavio partituru za nemi film i time rekonstruisao muziku koja je nekada pratila to legendarno kinematografsko delo. Sada je Matalonova muzika izvedena na berlinskom festivalu martovske muzike.

Drama o monstrumima tehnike

Zvuči kao ovde i sad. Ali film „Metropolis“ je star 84 godine. Tada najskuplji nemački film u istoriji, tokom projekcije 1927. godine doživeo je propast. Niko nije želeo da gleda dramu o monstruoznim tehničkim postrojenjima.

Možda istorijski film Frica Langa i nije aktuelan zbog Matalonove muzike, već zbog događaja u Fukušimi. Tokom prikazivanja filma, u Japanu se radi na sprečavanju atomske katastrofe. Svakom gledaocu u sali Fukušima je pred očima:

„Naravno, samo zbog eksplozija u filmu. Verujem da je svako uplašen zbog događaja. Danas sam mislio o tome dok sam gledao film“, kaže kompozitor Martin Matalon. Uprkos događajima u Fukušimi, njegova verzija Metropolisa ima svoju sadašnjost. Slike predela sa soliterima, koje seku autoputevi i avioni prate elektronski zvuci i oštri gitarski rifovi. Arhitektura i muzika budućnosti: 1927. godine utopija, danas stvarnost.

„Metropolis“ važi za film svih filmova. To je jedini igrani film na Uneskoovoj listi „Pamćenje sveta“ i time veliki izazov za Martina Matalona: „Na početku bilo je mučenje, bio sam veoma nesiguran. Gledao sam ovaj film, dva i po sata bez tona, i znao sam da moram da ga upotpunim muzikom. Onda sam neprestano radio. Bilo je to posle dobro vreme, dve godine, bilo je fenomenalno!“

Muzika postavlja pitanje

Između radnika koji rade u monstruoznoj mašini i vlasnika nastaje sukob. Sledi ustanak: jurnjava, zgrade koje se ruše, masovne scene. Matalon je pratio dinamiku slika – što je atmosfera bila napetija, to se muzika stišavala. Kada grad radnika nestaje u poplavi, nastaje tišina.

„U toku filma nastaje jedna vrsta oslobođenja muzike od slike. To je inače bila moja briga. To je kao kontrapunkt između slike i muzike. Mislio sam da je efektivnije biti nezavisan od filma i sastaviti potpunu suprotnost onome što nam slike prikazuju.“

Umetničko delo koje dozvoljava gledaocu da stvori distancu. Čak i sramni kraj filma Matalon dočekuje muzikom. Borbu između radnika i tlačitelja Fric Lang završava kičastom scenom pomirenja, koja negira svaki politički sukob. „To je protivrečnost celog filma. Šta može tu muzika da učini? Zamislio sam da kraj bude spor. To je kao da muzika postavlja pitanje, na koje nema odgovora.“

Autori: Aja Bah / Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević