Muzika je ipak važnija od novca!

Mankel Brinkman ima 35 godina, i kako kaže, pola Nemac, pola Čileanac. Sreli smo se jedne veoma tople letnje večeri u Kelnu u njegovom klubu i za nas je od barmena naručio dve, za nemačke prilike vrlo jake i dobre kafe. Brinkmanov klub zapravo nije zgrada, nego je smešten u arkadama ispod stare železničke stanice u kelnskoj četvrti Erenfeld. Zato se i klub i prostor za koncerte jednostavno zovu "Club Bahnhof Ehrenfeld", odnosno CBE.

Brinkman je CBE osnovao pre četiri godine zajedno sa tri prijatelja i od tada su uspeli da organizuju prilično veliki broj događaja - od koncerata pa do večeri poezija i izložbi. "Za svaki grad je veoma važno da ima prostor gde bi mogla da se predstavi umetnost koja tu nastaje", objašnjava Brinkman: "Ali Keln u tom smislu ima veliki problem, jer nema dovoljno takvih prostora."

Sa suvlasnikom kluba odlično se slaže, ali i sa Helen Kajzer - mladom i još neafirmisanom umetnicom, koja komponuje i peva elektro-pop. Tek je izdala prvi CD, ali joj je vrlo teško da pronađe priliku i mesto za nastup u Kelnu: "Izuzetno je važno da i nepoznati umetnici mogu da dobiju priliku da nastupe i to u nekom dobrom prostoru gde je i akustika dobra", objašnjava Helen. "Ali takvi prostori su retki. Ima nekoliko malih prostora u gradu gde je obično sve puno, pa kvalitet zvuka nije dobar ili atmosfera jednostavno nije prava."

Mlada umetnica se žali da mnogi vlasnici klubova ne rado daju priliku "početnicima" kao što je ona iz vrlo jednostavnog razloga: navodno neće doći dovoljno gostiju i oni te večeri neće mnogo zaraditi. Jedan od osnovnih razloga, zbog kojeg je Brinkman sa prijateljima otvorio ovaj klub jeste što je i sam imao slična iskustva. Hteo je da organizuje veče južnoameričke muzike. Danas takvi programi pune klubove, ali u ono vreme je Brinkman imao velike muka da pronađe vlasnika kluba, koji bi se upustio u tako nešto.

I malo može biti "preveliko"

U neku ruku je apsurdno to da Brinkman sada ima sasvim drugačiji problem: pod zakrivljeni cigleni svod železničkog nadvožnjaka kluba CBE lako stane i do 2.000 ljudi. A to je za neafirmisane bendove često previše: "Ako na neki koncert i dođe 200 ljudi i onda stoje raštrkani po klubu u koji stane 2.000 gostiju, onda je propala i atmosfera", objašnjava vlasnik kluba.

Iako mu to nije prioritet, naravno da je i novac važan. "Ako ne napuniš klub, to znači da te večeri nećeš ostvariti minimum, kojim možeš pokriti troškove", kaže Brinkman. On ne želi da donosi odluke samo na temelju zarade, ali neki kompromis je neizbežan. "Ovakve manifestacije ne bi trebalo da zavise od novca, nego je to svojevrsna usluga koju pružamo zajednici i društvu. Zato smo odlučili da nam treba još jedan, nešto manji prostor za nove muzičare i muziku koja još ne puni dvorane."

Taj prostor je pronađen takođe ispod nadvožnjaka železničke stanice Erenfeld, ali u manjem tunelu od ostala dva. Trebalo ga je, međutim, još urediti da bi bio pogodan za javne nastupe. To košta, a četiri vlasnika kluba CBE nisu ni mogla, a zapravo ni hjela u tu investiciju da uđu sami. Želeli su da čitava zajednica učestvuje u projektu.

"Prijatelji, pomozite!"

"Nismo hteli tek tako da odemo u banku ili da se obratimo nekom investitoru i da na kraju imamo prostor prepun reklama i oglasa sponzora. Naša ideja je bila da se obratimo vrlo velikoj zajednici, koja dolazi u naš klub, podržava nas i da ih pitamo da li žele da pomognu."

Tako su se upustili u crowdfunding, pomodni termin koji se odomaćio na mnogim internet platformama, a koji omogućava prikupljanje sredstava. Svima su predstavili projekt uređenja prostora, koji bi bio podesan za priređivanje manjih kulturnih zbivanja.

Zajednica je prihvatila izazov. Na stotine ljubitelja umetnosti i muzike je na kraju doniralo preko 27.000 evra što je dovoljno da se završi renoviranje treće arkade do kraja ove godine.

Brinkman je oduševljen uspehom akcije, ali ga još više oduševljava način na koji su ljudi odreagovali i koliko je snažna bila njihova podrška. "Gomila ljudi iz čitave Nemačke podržala je ideju. Naravno, većina njih je imala nekakve veze sa svetom kulture, ali oni su donirali dosta novca. Prosečna pojedinačna podrška je na kraju iznosila oko 80 evra i mislim da je to stvarno puno."

Osećaj zajedništva u Kelnu

Brinkman zbog toga veruje da oni zapravo neće otvoriti novi klub, nego da je projekat omogućio stvaranje jedne zajednice. "Svako ko nam je poslao novac doćiće u novu arkadu i znaće da je deo ovog kluba."

Jedan od donatora je i Marvin Beranek. Ima 25 godina, predstavlja se kao muzičar i producent. Zašto je dao novac? "Keln jedva da ima dobar prostor za male nastupe. Posebno nedostaje kvalitetnih lokacija gde i neafirmisani muzičar može da nastupi", objašnjava mladi umetnik.

I on misli da je ovakav način prikupljanja novca odličan i zbog stvaranja osećaja zajedništva. "I ja sam deo te zajednice i mislim da je to sjajno." Smatra je to specifičnost grada Kelna, u kojem očigledno postoji interakcija muzičara, koji tu žive i rado inspirišu jedni druge. To je bio i razlog zbog kojeg je otišao iz Berlina. "U Kelnu nema toliko prostora kao što ih ima u Berlinu, ali ovde postoji osećaj zajedništva", objašnjava Beranek. "Mi smo kao porodica, svako pomaže i to je verovatno razlog zbog kojeg je ovaj projekt uspeo."

Upravo to raduje Brinkmana i njegove saradnike. Jedva čekaju da radovi budu završeni, pa da i pod ovom arkadom počnu nastupi. Uvereni su da će novi "klub" stalno biti pun!