Muzička erupcija kojoj je teško odoleti!

Island nije samo zemlja vatre i leda, Saga ili gejzira, ovo evropsko ostrvo je naime poznato i po jedinstvenom muzičkom festivalu, koji je u međuvremenu postao jedan od vodećih u svetu, kada je o promociji novih muzičkih trendova reč.

Alternativa je oduvek bila svojevrsni mejnstrim na Islandu. „Airwaves“ je prvi put održan 1999. godine, u jednom hangaru nedaleko od aerodroma u Rejkjaviku. Doduše tada je to bilo sasvim obično klupsko dešavanje. Međutim, iz godine u godinu broj učesnika se značajno povećavao. Danas na sedam zvaničnih lokacija ovog festivala, tokom treće sedmice oktobra, nastupa više od 150 muzičara.

Pravila muzičke industrije na Islandu ne važe

Najseverniji glavni grad na svetu je relativno mali sa svega 150.000 stanovnika, pa utisak da je u potpunosti okupiran muzičarima i gostima iz svih krajeva sveta, nije nimalo iznenađujuć. Nema kafea, bara ili kluba u kojem ne nastupa neki bend. Pa ipak, pravila muzičke industrije ovde ne važe. Za Islanđane su ona isuviše „mehanička“. To je prilika da se na svet muzike gleda drugačije, pojašnjava Kamila Ingibergsdotir portparol „Airwaves“festivala.

„Ovaj festival je nešto između festivala novih muzičkih trendova i komercijalnog festivala. Želimo da verujemo da su pravila muzičke industrija ovde organska i da je to razlog što se ’Airwaves’ dopada i muzičarima i novinarima, ali i poslovnim ljudima. S druge strane, ipak je to relativno mali festival i Rejkjavik je mali grad, od kluba do kluba potrebno vam je svega dva minuta. Ljudi koji dolaze na ovaj festival najčešće govore o atmosferi. Jednostavno, postoji nešto u vazduhu, nešto magično što se posetiocima dopada i zbog čega uvek iznova dolaze.“

Posetioci sa muzičarima na kafi

Ništa manje neobičan utisak jeste ležernost u komunikaciji između muzičara koji nastupaju, gostiju festivala i brojnih novinara. Bend po izboru možete najpre odslušati, a zatim, ako želite, sa muzičarima i popričati ili jednostavno kupiti CD. Može vam se dogoditi da na njih naletite i na nekoj festivalskoj žurci u nekom kafeu ili restoranu. Naime, većina muzičara na Airwaves festival dolazi upravo zbog interakcije sa publikom.

„Obožavam ovaj festival. U Rejkjavik dolazim zato što želim da uživam u dobroj muzici. Mislim da je sam Island ono što ovom festivalu daje ono što drugi festivalu nemaju. Sve je na ovom ostrvu fascinatno. Bend koji sam želela da vidim uživo zove se ’Young Galaxy’. Dolaze iz Kanade”, priča jedna Norvežanka koju smo zatekli na ulazu u klub „Nasa“.

Jedan par iz Holandije nije toliko opterećen novim muzičkim trendovima. Tvrde kako su u Rejkjavik došli da se zabave: „Prijatelji nam godinama govore kako je atmosfera na ovom festivalu odlična. Nismo došli zbog nekog benda konkretno. Jedino pravilo kojeg se držimo glasi. Ako čujemo neku dobru muziku idemo tamo. U slučaju da nam se bend ipak nije dopao, otišli bismo negde drugde.“

Mesto gde Björk upoznaje Čajkovskog

Međutim, „Airwaves“ festival ne okuplja samo „low-fi“ bendove, program tradicionalno obuhvata i nastupe veoma uspešnih muzičara. Ove godine je gost festivala bila Björk. Razlog, novi album, nakon četiri godine pauze. U novoj „staklenoj“ koncertnoj dvorani Harpa, od koje i vizuelno i akustički zastaje dah, nastupile su i Joko Ono i Sinead O’Connor. Islanđani su veoma ponosni na projekat vredan preko 150 miliona evra – novo sedište Simfonijskog orkestra i Islandske opere, „mesto gde Björk upoznaje Čajkovskog“.

„Njen nastup u Harpi je bio sjajan. Uveliko slušam njen novi album, ali uživo su njene pesme zvučale još bolje. Definitivno je smatram za jednu od najkreativnijih muzičarki današnjice“, utisci su jednog Estonca koji je doduše samo jedan u nizu onih koji su prešli na hiljade kilometara ne bi li uživo čuli i videli zvezdu sa Islanda.

Doduše, organizatori festivala radije govore o alternativnoj indie-sceni, nego o pomenutim zvezdama, jer ona „Airwaves“ festival i čini jedinstvenim. Naime, svi oni koji nisu spremni na kompromise u svom kreativnom, muzičkom izražavanju kako bi osigurali nekog izdavača, mogu da računaju na učešće na ovom festivalu. Da su čuda moguća, potvrđuje priča domaćeg post-rok benda „For a minor reflection“.

„’Airwaves’ je genijalan festival. Učestvujemo već peti put. Svake godine upoznamo neke nove ljude, koji nam u nečemu pomognu. Zahvaljujući ovom festivalu mi danas nastupamo više u inostranstvu, nego ovde. Takve manifestacije su od presudnog značaja za nove bendove. ’Airwaves’ omogućava kontakt sa globalnom publikom. Nama je zaista mnogo pomogao. 2008. godine nam je omogućio turneju“, kaže Kjartan Holm, jedan od članova ovog benda.

Kako se prijaviti?

Za one koji razmišljaju o učešću na „Airwaves“ festivalu, organizatori poručuju: „Ako imate da ponudite nešto novo i drugačije, nevažno odakle dolazite, javite se.“ Ništa manje bitna informacija mogao bi da bude podatak da pored zvaničnog postoji i „off-venue“ program festivala.

„Prijavljivanje se odvija preko Sonicbid-a. Svi su dobrodošli nebitno o kom žanru je reč. S druge strane, treba da imate u vidu da je tajming veoma bitan. A to znači, veće šanse imaju oni koji već imaju gotov projekat. Ako već imate neki set, program možda vam se nakon učešće na ’Airwaves’ festivalu život zaista promeni. Doduše, šanse imaju i oni drugi“, pojašanjava Kamila Ingibergsdotir.

Za one koji umeju i žele da uživaju u otkrivanju novih muzičkih trendova ili jednostavno žele da se zabave, jedno upozorenje. Četiri dana u Rejkjaviku proleteće za tili čas. Poželećete da provod potraje i izmišljati razloge zbog kojih ne bi trebalo da se vratite kući. Čak i ako se vratite, verovatnoća da sledeće godine nećete ponovi doći su ravne nuli. Pored dobre muzike, ko još može da odoli prelepim pejzažima, vunenim džemperima, plavoj laguni ili suvenirima poput pepela iz vulkana Ejafjadajekidl.

Autor: Jakov Leon, Rejkjavik
Odgovorni urednik: Ivan Đerković