Mutirani geni kod osoba sa šizofrenijom

Mnogi od tih 49 gena nađenih u uzorcima moždanog tkiva, čiji su donori bile osobe koje boluju od šizofrenije, učestvuju u kontrolisanju načina interakcije ćelija. Ovim se nagoveštava da greške u interakciji izazivaju stanje šizofrenije, navodi se u studiji.

Autor istraživanja Džeki de Belroš rekla je da ovo saznanje vodi ka otkrivanju uzroka šizofrenije i bioloških poremećaja, što može dovesti do bržeg otkrića delotvornih lekova.

„Prvi korak ka poboljšanju tretmana šizofrenije je u razumevanju onoga što se dešava, otkriti koji geni učestvuju i koja je njihova uloga“, izjavila je Džeki de Belroš.

Više muškaraca nego žena

Šizofrenija, čije su osobenosti vizuelne i zvučne halucinacije i poremećaji u razmišljanju, zastupljenija je kod muškaraca nego kod žena i najčešće se javlja kod osoba u kasnoj adolescenciji ili ranim zrelijim godinama. Procenjeno je da od šizofrenije boluje jedan odsto ljudi u svetu.

Iako mnogi lekovi mogu pomoći u tretmanu šizofrenije, oni ne leče u potpunosti taj mentalni poremećaj i mogu imati nepoželjne pojave, uključujući i prekomernu telesnu težinu.

Neka istraživanja ukazuju na to da šizofrenija nastaje pri prekomernom lučenju dopamina, dok se druga teorija dotiče oštećenja pokrivača nervnih ćelija kod osoba obolelih od šizofrenije.

Naučnici iz Londona ispitivali su uzorke moždanog tkiva 23 zdrave i 28 obolelih osoba, a potom su podatke uporedili sa istraživanjima sprovedenim u SAD koja su ispitivala približno isti broj ispitanika.

Podaci ovih istraživanja, koja se zasnivaju na interakciji među ćelijama, mogu dovesti do kvalitetnijeg tretmana šizofrenije ali i dijagnostifikovanju predispozicija i ranih stadijuma, ujedno i sprečavanju ove pojave.