Muslimani u Nemačkoj ne žele da se integrišu? | Politika | DW | 03.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Muslimani u Nemačkoj ne žele da se integrišu?

Četvrtina mladih muslimana u Nemačkoj nije spremna na integraciju. To je rezultat studije koju je sprovelo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Rezultat istraživanja je otvorio diskusiju i izazvao oštre kritike.

default

Kuran

Demohrišćani smatraju da je to upozorenje da Nemačkoj preti opasnost od fanatika, dok liberali i opozicija kritikuju samu studiju. Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih izjavio je da je zapanjen time da 24 odsto mladih muslimana ima negativan stav prema Zapadu. Fridrih je izjavio i da Nemačka poštuje poreklo i identitet useljenika, ali i da je „nedopustiv uvoz autoritarnih, antidemokratskih i religiozno-fanatičnih pogleda na svet“.

Portparol poslaničkog kluba vladajućih demohrišćana za pitanja unutrašnje bezbednosti Hans-Peter Ul izjavio je da je podatak o tolikom broju mladih muslimana koji nisu i ne žele da budu integrisani „zastrašujući“.

Nemački Zavod za migraciju i izbeglice procenjuje da u toj zemlji živi oko četiri miliona muslimana. Skoro polovina njih ima nemačko državljanstvo. Za potrebe pomenute studije ispitano je 700 mladih muslimana, sa i bez nemačkog pasoša. Analizirana su i 692 televizijska priloga. Oni koji nisu bili spremni na integraciju opisani su kao „strogo religiozni, sa snažnim otporom prema Zapadu, sa sklonošću prihvatanja nasilja i bez želje za integracijom“.

Studija nije od pomoći

Muslime Jugendliche Integration Religion Islam Deutschland Moschee

(Ne)spremnost na integraciju

Kritika te studije stiže iz redova liberalne FDP stranke, inače partnera demohrišćana na vlasti. Serkan Toren, portparol liberala za pitanja integracije, izjavio je da se u studiji na iritirajući način dovodi u vezu religija i spremnost na nasilje: „Ovde se često religioznost meri na mestu koje uopšte nije prikladno za to“.

Zato za Torena ova studija ne donosi neka nova saznanja. Druge studije su, naime, pokazale da se kod podrobnijeg razgovora sa ispitanicima saznaje da njihovi stavovi i mišljenja imaju vrlo specifične i individualne korene. Opredeljenost za islam za mnoge mlade ljude je način da ojačaju svoj identitet. „Šta treba da zaključimo iz pomenute studije? Ništa što bi povećalo našu sigurnost“, kritikuje Toren.

Pogrešne etikete

Studiju kritikuje i Rauf Cejlan, istraživač religija i docent na Univerzitetu u Osnabriku. On kaže da se već godinama rasprava o integraciji redukuje na „etiketiranje islama“. Mnogi mladi muslimani preuzeli su tu etiketu i iskazuju da su pripadnici islama, mada uopšte nisu religiozni. „Važno je da se shvati šta ljudi misle kada kažu da su pripadnici islama“, kaže Cejlan i dodaje da uglavnom socijalna situacija mladih utiče na držanje mladih muslimana. On kritikuje i to što aktuelna studija ne ostavlja prostora za diferenciranje. Ono što ostaje su naslovi u novinama koji sadrže reči „nespremni za integraciju“ i „islam“. Cejlan zahteva da se debata o islamu vodi drugačije, uzimajući u obzir faktore kao što obrazovanje, siromaštvo i učešće u društvenim tokovima. „Religija je samo jedan od niza faktora“, tvrdi Cejlan.

Psiholog Volfgang Frinde, koji je učestvovao u anketiranju mladih za potrebe studije, tvrdi da rezultati predstavljeni javnosti za njega ne predstavljaju iznenađenje. Ipak, kada bi se u obzir uzeli i podaci o roditeljima i starijim generacijama, došlo bi se do zaključka da je kod novih generacija u opadanju broj onih koji imaju radikalne stavove, te da se muslimani jasno distanciraju od islamističkog terorizma. Frinde ukazuje da ova studija pokazuje koliko oprezno se mora pristupiti interpretaciji rezultata. Mnogo toga zavisi od načina na koji se postave pitanja ispitanicima, ali i od onoga što objavi u javnosti kao rezultat. Studija je, naime, pokazala i to da je najveći deo mladih muslimana zadovoljan Nemačkom i njenim demokratskim sistemom i da ne želi da ima išta sa fanatičnim islamizmom.

Autori: Ginter Brikenštok / Azer Slanjankić
Odg. urednik: Jakov Leon