1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Muslimani od 11. septembra

Na prvi pogled nemačko društvo je tolerantno kada je reč o religiji. Medjutim, od 11.tog septembra 2001. muslimani su tema čestih rasprava.

default

Nemački muslimani pred molitvu petkom uveče u Frajburgu

Ursula Ginter sa univerziteta u Hamburgu rukovodila je istraživanjem čiji je cilj bio da se utvrdi zašto se mladi muslimani drže svoje vere.

Priča jedne muslimanke u Nemačkoj

Nežahat pogleda uprtog u nebo, pomolila se pre nego što je dala intervju, od čega su je odvraćale njene drugarice. Studentkinja pedagogije iz Hamburga glave pokrivene maramom često doživljava da je popreko gledaju, ne razumeju ili diskriminišu. „Naravno da me često prate ukočeni pogledi ljudi. Ja sam ubedjena u ono što činim, i znam zašto nosim maramu. Ponekad sam izložena pritisku. Postoji poslovica koja kaže Čovek je neprijateljski raspoložen prema onome što ne razume. Ponekad osećam da me ne razumeju i zbog toga mi je žao.“ Ljudi koji imaju širi vidik ipak bi morali da znaju da je svaki čovek svet za sebe i da se samo kroz nečiju pripadnost jednoj religiji, ne može saznati ono što je bitno o njemu.“

Muslimanima je religija važna

Ursula Ginter, naučna radnica u oblasti pedagogije razgovarala je sa 40 mladih islamskog porekla o njihovom vidjenju islama. Svi su rekli da u religija igra važnu ulogu u njihovom životu, nezavisno od toga da li su rodjeni u jednoj islamskoj zemlji ili u Nemačkoj. Naime, deo mladih navodi da smatra da je islam važan, iako sami sebe ne smatraju vernicima. U takvim slučajevima religija služi kao osnov za identifikaciju i pripadnost grupi. Kao u slučaju jedne prosvećene pravnice sa Maks Plank instituta. Ona se oseća kao Muslimanka, kako sama kaže, zato što je njena okolina tako oblikovla. Ursula Ginter o tome kaže:„Pre toga sa ovom ženom je vodjen razgovor o njenom profesionalnom biću, bez ikakovg pripisivanja religiozne, etničke ili nacionalne odrednice. Potom je iznenada morala da se izjašnjava kao muslimaka. Kao muslimanka ona je odredjene stvari sagledavala drugačije od ne -muslimana.“

Ova naučnica poreklom iz Irana kaže da je muslimanka postala posle 11. septembra. I to zato što su islam i muslimani od terorističkih napada u Njujorku zbog straha, neznanja ili političkih kalkulacija, često paušalno dovodjeni u vezu sa islamistima. Medju mnogim muslimanima od tada raste potreba da se pravdaju.

Islamski svet nije homogen

Upravo zato je Nihat, student poreklom Kurd došao do sponznaje da su on i njegova porodica postali religiozniji.„Ja se ne molim svakog dana, ali zbog pritiska tako reagujem. Islamski svet je različit, nije homogen. Ja sam čovek koji nije samo pripadnik jednog velikog društva, imam i druge misli. Moja porodica je pobožna, ali nije ekstremna, već moderna. Ali zbog ovog pritiska kojem smo izloženi, vera je postala deo identiteta. Možda i neka vrsta zaštitnog mehanizma.“

  • Datum 05.02.2008
  • Autor DW
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/D2iy
  • Datum 05.02.2008
  • Autor DW
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/D2iy