Mursi u zatvoru, Mansur u fotelji

Za razliku od sinoćne euforije na Trgu Tahrir u Kairu, današnja ceremonija inauguracije novog predsednika prošla je tiho, za svega pet minuta. Novi, privremeni šef države Adli Mansur (67) izašao je pred kolege ustavne sudije i položio zakletvu. „Kunem se pred Bogom da ću poštovati zakone i Ustav i vladati pravedno“, rekao je Mansur. On je pohvalio masovne demonstracije koje su prethodile svrgavanju režima, ocenjujući da su se protesti odvijali bez diskriminacije i podela.

Priprema novih izbora

Glavni zadatak novog predsednika i tehnokratskog saveta koji će biti neka vrsta vlade jeste priprema vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora – svi su saglasni da izbore treba održati što pre, ali niko još ne pominje datume. Do tada će Mansura čekati nagomilani problemi u podeljenom društvu i posrnuloj ekonomiji.

Lider opozicionog Fronta spasa i bivši predsednički kandidat Hamdin Sabahi ipak veruje da je Egipat, nakon svrgavanja Mursija, krenuo pravim putem. „Verujem da su vrata budućnosti otvorena, ali je neophodno da u narednom periodu budemo budni i mudri, kao i da prelazna faza prođe po planu“, kaže Sabahi. „Treba iskreno prihvatiti poziv na toleranciju i nacionalno pomirenje i u proces uključiti i sve frakcije političkog islama, osim onih koji potpiruju nasilje.“

Za islamiste nema mesta u politici?

Tolerancija je, međutim, ovih dana jeftina reč u Egiptu. Svrgnuti predsednik Mohamed Mursi bio je prvi demokratski izglasani predsednik u istoriji zemlje, a sada je zatočen – podaci o mursijevoj lokaciji su različiti, jedni govore o kućnom pritvoru, a drugi o vojnoj bazi. Danas su izdati i nalozi za hapšenje najmanje 300 islamista.

„Islamistima je poručeno – iako prihvatate demokratska pravila igre, mi vam nećemo dozvoliti da ostanete na vlasti“, smatra politikološkinja Maha Azam iz britanskog Četam Hausa. „Činjenica je da u čitavom regionu ima mnogo islamskih partija i njihovih simpatizera koji učestvuju na slobodnim i poštenim izborima. Sada je demokratski proces narušen, jer u Egiptu mnogi uopšte ne žele da dozvole islamistima pristup politici. Postoji strah da će to stvoriti radikalne islamiste koji se više neće ni zanimati za demokratske procese“, dodaje Azam.

Oprezno sa „vojnim pučem“

Na ovaj razvoj situacije upozoravaju i u Evropskoj uniji odakle je kancelarija Ketrin Ešton pozvala egipatsku vojsku da poštuje Mursijeva ljudska prava. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun nazvao je trenutnu situaciju u Egiptu „nejasnom“ i pozvao da se što pre uspostavi civilna vlast.

I dok zapadni političari, uključujući recimo Baraka Obamu, vešto izbegavaju formulaciju „vojni puč“ – tu sintagmu otvoreno koriste u Turskoj, gde vlast i sama ima probleme sa demonstrantima. Ministar spoljnih poslova Ahmed Davutoglu podsetio da je Mursi legitimno izabran i dodao da vlast treba da se smenjuje samo voljom građana iskazanom na izborima.

Autor: Nemanja Rujević (dw, dpa, rtr, beta)
Odg. urednik: Ivan Đerković