Mundijal u Africi - potpuni uspeh

Novostvorena infrastruktura – javni saobraćaj, stadioni, aerodromi, funkcionisala je dovoljno dobro da bez smetnji kanališe reke posetilaca. Kriminal, koga su se svi toliko plašili, bar za posetioce iz inostranstva uopšte nije bio tema, jer su mu se snage bezbednosti odlučno suprotstavile i napokon dobile i sredstva za borbu protiv njega. A brzi sudovi, koji su radili za vreme turnira, pokazali su da pravo može da funkcioniše efektno i kada ga niko ne iskrivljuje ili pogrešno tumači.

Sve su to sasvim nova iskustva za ljude u Južnoafričkoj Republici koji su navikli da žive u neprijatnim okolnostima, na primer, ubice su puštane na slobodu uz kauciju od samo 50 evra, a suđenja su im počinjala najmanje godinu dana kasnije, jer su sudovi bili preopterećeni. Gradski prevoz je obavljan minibusevima zrelim za otpad, a vlasnici firmi za prevoz putnika tim krntijama su pribegavali nasilju da bi zaštitili svoj monopol; a za zaštitu od ekstremno razvijenog kriminala najbolje je bilo oslanjati se na sopstvene alarmne sisteme, jer je policija preopterećena, slabo plaćena i još slabije motivisana.

Hoće li sve opet po starom?

To što sve može i drukčije, razbesnelo je mnoge stanovnike Južnoafričke Republike. Oni u budućnosti neće više dozvoliti da ih vlasti teše trulim izgovorima ako ovo ili ono ne bude funkcionisalo. Jer, baš na ovom prvenstvu se pokazalo za šta je sve ova država sposobna – ako postoji politička volja. Njeni građani sada mogu da dođu na ideju da od svojih političara i kada je reč o otvaranju novih radnih mesta i suzbijanju siromaštva ili kriminala zatraže isto toliko zalaganje, kakvo su ovi pokazali kako bi ispunili stroge uslove koje traži FIFA. Tako gledano, vlada predsednika Džejkoba Zume mogla bi da postane žrtva svog sopstvenog uspeha.

No, poslednjih nedelja su u Južnoafričkoj republici opet sve glasnije i pretnje strancima sa Afričkog kontinenta, što znači opasnost da se ponove neredi u kakvima je pre dve godine ubijeno 62-oje ljudi. Kao i tada, i danas se ne radi toliko o strancima koliko o vladi koja već godinama obećava da će život biti bolji, a da nijedno od tih obećanja nije ostvareno. Radi se o radnim mestima. Ovaj put treba dodati i da većina građana Južnoafričke Republike misli da ono malo plodova, koje će Svetsko prvenstvo doneti toj zemlji, pripada isključivo njima. U nekim gradovima ulicama patroliraju vojnici. Autobusi za Zimbabve i Mozambik su prepuni. Taj egzodus je u direktnoj suprotnosti sa sloganom „prve afričke Olimpijske igre“ koji je sada postao toliko važan političarima Južnoafričke Republike.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković