Mugabe – diktator ili borac za slobodu

Robert Mugabe – diktator? Za Bafura Ankomaha koji lično poznaje predsednika Zimbabvea, to zvuči apsurdno. „Kada čitate zapadne medije uvereni ste da taj čovek jede svoj narod za doručak, ručak i večeru. Kada ga lično upoznate vidite da je sasvim drugačiji čovek“, kaže urednik londonskog magazina „Nju Afrikan“. Za novinara iz Gane i njegov magazin, Mugabe je i dalje borac za slobodu. Godine 2004. Taj list je, uz pomoä čitalaca sastavio listu 100 najvažnijih Afrikanaca. Prvi na listi bio je Nelson Mandela, zatim sledi osnivač Gane, Kvame Nkrumah, a treći je Robert Mugabe.

Mugabeu, koji danas slavi 90. rođendan, sa Zapada sigurno nisu stigle mnoge čestitke. Osamdesetih i devedesetih godina prolog veka bilo je drugačije. Mugabeu, koji je na vlasti od sticanja nezavisnost Zimbabvea (1980), Zapad se isprva udvarao: britanska kraljica Elizabeta II proglasila ga je vitezom, dobio je i više počasnih doktorata. Činjenica da su vojnici Zimbabvea po komandi Mugabea još 80-ih godina masakrirali pristalice njegovog zakletog rivala Džošue Nkomoa – malo koga je interesovala u to vreme. Zapad je počeo da ga smatra diktatorom tek u njegovoj dubokoj starosti, od 2000. godine, kada su uz odobrenje Mugabea, milicije zauzele teritorije belih zemljoposednika koji su do tada kontrolisali poljoprivredu Zimbabvea.

Solidarnost afričkih šefova država

Među žrtvama Mugabeove vlade nisu samo bogati belci. Ona je 2005. pokrenula akciju protiv stanovnika siromašnih delova grada u prestonici Harareu i drugim većim gradovima. Više od 50.000 kuća je uništeno, uhapšeno je 30.000 ljudi, oko milion je ostalo bez krova nad glavom. Kritičari veruju da je to bila odmazda, jer stanovnike sirotinjskih kvartova bije glas da su pristalice opozicije. Neko vreme Zimbabve je imao najveću stopu inflacije u svetu. Epidemija kolere odnela je 2008. više od 3.000 života.

Uprkos svemu, Mugabeova popularnost u Africi i dalje je ogromna. Ranije ove godine on je izabran za zamenika predsednika Afričke unije, a šefovi država i vlada afričkih zemlja su, pored toga, Evropskoj uniji postavili i neku vrstu ultimatuma: ukoliko Robert Mugabe ne bude pozvan na planirani samit Evropske i Afričke unije u Briselu, neće ni oni doći. „Ako ne ide Zimbabve, ne ide Afrika“, ljutito je rekao ministar spoljnih poslova Zambije Vilbur Simusa.

„Prijatelj se ne ostavlja na cedilu“

Mugabe je vešt taktičar i ima dobre veze. Njegova popularnost kod drugih afričkih šefova država potiče iz vremena borbe protiv aparthejda u tadašnjoj Rodeziji. On je tada imao kontakte sa brojnim drugim pokretima, bežao u Tanzaniju i Mozambik. Mnogi njegovi tadašnji prijatelji, danas su predsednici i političari i pružaju mu podršku.

„Bivšeg mozambijskog predsednika Žoakima Čisanoa jednom sam pitala zašto on kao demokrata još uvek gaji prijateljstvo sa čovekom kao što je Robert Mugabe. On mi je na to ljutito odgovorio da se prijatelji ne ostavljaju ne cedilu kada su u nevolji“, kaže za DW nemačka novinarka Andrea Jeska, autorka knjige o Zimbabveu.

Popularnost anti-zapadne retorike.

„Mnogi ljudi se dive Mugabeu jer je u poslednjih dvadeset godina originalnim vlasnicama vratio zemlju koja im je tokom kolonijalnog perioda oduzete“, kaže Bafur Ankomah. Druge zemlje su malo napredovale u toj oblasti. Namibija, na primer: godine 1990, kada je zemlja postala nezavisna od Južnoafričke Republike, više od polovine obradivog zemljišta bilo je u vlasništvu oko 3.500 belih farmera. Tokom kolonijalnog perioda Nemačke i okupacije od strane Južnoafričke Republike, crni Namibijci nisu imali nikakve šanse da dođu do zemlje. Program reforme postoji, ali je učešće dobrovoljno i samo mali broj farmera nudi zemlju na prodaju.

Situacija je slična i u Južnoafričkoj Republici: aparthejd je prošlost, ali mnogi crni Južnoafrikanci nemaju kapital da kupe zemlju. I tu se reforma odvija veoma sporo. Imajući to u vidu, mnogim Afrikancima će Mugabeova politika izgledati privlačno i u doglednoj budućnosti.

Autori: Danijel Pelc / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković