1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Mubarak je 30 godina bio podobna baraba

Nemački komentatori uglavnom se bave odnosom zapadnih vlada prema demonstracijama u Egiptu i drugim arapskim zemljama. Mnogo su SAD i Evropa gledale Mubaraku kroz prste samo zbog sopstvenih interesa.

Zapad je podržavao Mubaraka i tako rušio sopstvene demokratske principe

Zapad je podržavao Mubaraka i tako rušio sopstvene demokratske principe

List Ostze cajtung piše: „Najviše evropske diplomate trenutno deluju krajnje nesigurno u reakcijama na ustanak arapskog civilnog društva u Egiptu. Koliko juče od Mubarakovog režima je zahtevano ne da se skloni, nego da ‘štiti’ demonstrante. Kao da Mubarak nije omrznuti moćnik protiv koga se narod pobunio, nego ’anđeo čuvar’ nacije. Dugo je Zapad negirao sopstvene vrednosti kako bi islamisti bili pod kontrolom, a Suecki kanal prohodan za tankere sa naftom. Sloboda i demokratija bile su podređene geopolitičkim interesima. Vreme je da se okonča to hodanje po jajima, jer u protivnom pojaviće se sumnje da bi Zapad da spase Mubarakov sistem – jedino bez Mubaraka.“

List Rajn-Nekar cajtung komentariše ponašanje ministarke spoljnih poslova EU Ketrin Ešton: „EU ima ministarku spoljnih poslova i ona se zove Ketrin Ešton. To što se o baronici iz redova britanskih laburista ne zna ništa više ima svoj razlog – ona ne govori ništa relevantno. Pa ni demonstrantima u Egiptu. Istina, u četvrtak je zatražila krivično gonjenje onih koji su ubili demonstrante na kairskim ulicama. Ne samo da se to podrazumeva samo po sebi, nego je i potpuno beznačajno u odnosu na prevrat.“

Protest u Kairu 1.2.2011.

Protest u Kairu 1.2.2011.

List Vestfalen post komentariše: „Sukob u Egiptu za Zapad je problem. Naime, haos u Kairu ima veze i sa greškama u evropskoj i američkoj politici prema Bliskom istoku. To su greške iz prošlosti i to bi morao imati na umu svako ko danas kritikuje nesrećne ministre spoljnih poslova. Ne bi se smelo zaboraviti da je Egipat, pored Izraela, decenijama smatran pouzdanom predstražom zapadnog sveta na Bliskom istoku. S obzirom na brojne sukobe i ratove u tom području nije bilo alternative. Transatlantskim saveznicma Mubarakov Egipat bio je faktor stabilnosti. Ta politika, koja je dugo bila uspešna, ima i svoju cenu. Tu cenu Zapad sada plaća bespomoćno posmatrajući nemire na ulicama Kaira. Mubarak je za mnoge zaslužne državnike bio cenjeni sagovornik. Na to da je njegova vlast imala elemente diktature rado se zaboravljalo i u Evropi, i u SAD. Zapad je suviše dugo zatvarao oči pred stvarnom situacijom u Egiptu.“

Komentator lista Nirnberger nahrihten primećuje: „Budimo pošteni: većinu među nama nije interesovalo to što tamo vlada sve pre nego demokratija i što su mase bez perspektive dok njihovi vladari eksploatišu naciju. Umesto (da se suočimo sa tim) radije smo hrlili u Egipat ili Tunis na jevtin, sunčan i od bede naroda izolovan odmor.“

Komentator lista Rajniše post bavi se politikom američke administracije na Bliskom istoku: „Barak Obama je čovek dobrih namera. Te namere onda pakuje u vizije koje oglašava svetu. Ali Obama je i političar, a političari se ocenjuju prema rezultatima. Utoliko je dosadašnja politika američkog predsednika na Bliskom istoku prilična katastrofa. Upravo u Kairu, čijim ulicama sada demonstriraju stotine hiljada ljudi, neposredno posle stupanja na dužnost održao je veliki govor islamskom svetu. Obama je zahtevao više demokratije i građanskih prava u arapskim zemljama. Ali je i ostao samo na pozivima. Kritika brutalne politike represije u Egiptu završila se na blagim opomenama. Mubarak je bio baraba, celih 30 godina. Ali za Amerikance, kao i za Evropljane, bio je ‘naša baraba’ koju ne bi trebalo terati.

Flash Galerie Unruhen in Ägypten

Sada su prvo Tunižani, a onda i Egipćani sami uzeli stvar u svoje ruke. Tako su srušili celokupnu zapadnu „realnu politiku“ u odnosima sa arapskim moćnicima. Evropska unija, iako u neposrednom susedstvu uzavrelog regiona, ponovo je neuspešna i ne uspeva da zauzmu jasan stav. I Vašingtonu je očigledno teško da se oprosti od Mubaraka. Međutim, samo Obama trenutno može da odredi novi pravac – američki predsednik mora najzad da zauzme sasvim jasan stav i oprosti se sa barabama iz Kaira.“

List Tagesšpigel analizira situaciju na sledeći način: „Obrazac je jasan: prvi korak je oslobođenje. Kao drugi korak umereni preuzimaju vlast. Očekivanja naroda su ogromna i nemoguće ih je dovoljno brzo ispuniti. Očekivanu ’robu’ – dakle, poboljšanje uslova života – nemoguće je dovoljno brzo ’isporučiti’. Sada dolazi trenutak radikala i to je treći korak. Oni preuzimaju kormilo i potiskuju umerene. Ovi se protive, ali uzalud. Radikali pribegavaju represiji i teroru. Umereno građanstvo umesto đavola dobilo je sotonu... Odlazak Ben Alija, Mubaraka, možda uskoro i jordanske i saudijske kraljevine, nije razlog za preterano radovanje.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 04.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qy7b
  • Datum 04.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qy7b