1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Mučenjima u ruskim zatvorima nikad kraja

Za mučenja u Rusiji najodgovornija je policija – prilikom hapšenja ili saslušanja policajci osumnjičene često tuku. Međutim, mučenje predstavlja problem i prilikom izdržavanja kazne. Kako iskoreniti ta maltretiranja?

Službeni lekari tragove mučenja objašnjavaju kao posledicu nesrećnog slučaja

Službeni lekari tragove mučenja objašnjavaju kao posledicu nesrećnog slučaja

Aktivistkinja Jelisaveta Džirikova kaže da su joj poznati slučajevi da su zatvorenici u ćeliji dan i noć bili primorani da slušaju preglasnu muziku. Zatvorenici su morali i da kleče na betonu, a na njih su puštali pse. U jednom slučaju zatvoreniku je izvađeno slepo crevo bez narkoze, a zapretili su mu da će mu izvaditi unutrašnje organe ukoliko ne okrivi sam sebe.

Između 2007. i 2009. godine stotine ljudi žalili su se ruskom državnom tužilaštvu da su bili mučeni, saopštila je fondacija „Sud društva“. Međutim, samo 156 slučajeva iz 27 regiona bilo je i dokumentovano, izjavila je predsednica fondacije Natalja Taubina.

Severni Kavkaz predstavlja najveći problem i nije obuhvaćen statističkim podacima organizacija za zaštitu ljudskih prava, kaže Taubina. Taj se region mora posmatrati kao poseban slučaj, jer tamo važe drugačiji zakoni i tamo ne samo da muče ljude, nego ih proizvoljno kažnjavaju i bez presude suda.

Istraga se pokreće, ali bez rezultata?

Mučenju se ne pribegava samo na severnom Kavkazu kako bi se iznudila priznanja. U slučajevima mučenja ne otvara se istraga, kao što nema istrage ni kada policajci tuku uhapšene. Taubina kaže da je teško kazniti krivce, jer policajci štite jedni druge. Islednici će radije doneti odluku na štetu žrtve, nego optužiti policajca. Osim toga, istrage u takvim slučajevima traju mesecima, ponekad godinama.

Istraga je otežana i time što je najčešće nemoguć temeljni medicinski pregled žrtve. Džirikova tvrdi da je predstavnicima udruženja za zaštitu ljudskih prava i lekarima – specijalistima onemogućen ulazak u zatvore.

Uobičajeno objašnjenje "nesrećni slučaj"

Službeni lekari tragove mučenja objašnjavaju kao posledicu nesrećnog slučaja. Naravno, ima slučajeva u kojima ni iskusni lekari ne mogu sa sigurnošću da kažu da li je reč o tragovima mučenja ili ne, a najteže je utvrditi psihološke posledice maltretiranja, kaže Džirikova.

Natalija Taubina smatra da bi bilo važno bolje obučiti one koji istražuju takve slučajeve. Ti islednici trebalo bi da rade odvojeno od policije. Bilo bi neophodno obezbediti i odgovarajuće lekarske preglede za one koji se žale da su bili mučeni.

Član moskovske Helsinške grupe Valerij Borsčov kaže da su zaštitnici ljudskih prava počeli da organizuju lekarske preglede za one koji su u istražnom zatvoru u Moskvi. Istovremeno, ovaj aktivista upozorava da su pre svega potrebni razumevanje i dobra volja policije – bez toga nemoguće je sprečiti i iskoreniti to zlo, kaže Valerij Borsčov.

Autori: J. Vinogradov, N. Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević

DW.COM

  • Datum 10.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OFuW
  • Datum 10.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OFuW