1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Mrtvi vojnici JNA se koriste za politiku

Slučaj Dobrovoljačka je ispolitizovan, kao i namera obeležavanja stradanja vojnika JNA 3. maja u Sarajevu, ali odgovornost snose i organizatori i vlasti. Ako je sporna Dobrovoljačka, nisu Kazani, ističu analitičari.

Dobrovoljačka ulica u Sarajevu - mesto stradanja vojnika JNA 1992. godine

Dobrovoljačka ulica u Sarajevu - mesto stradanja vojnika JNA 1992. godine

U BiH se sve politizuje, posebno u izbornoj godini. Slučaj Dobrovoljačka nije izuzetak i dovodi se u direktnu vezu sa hapšenjem Ejupa Ganića u Londonu, kaže u komentaru za Dojče vele Vildana Selimbegović, glavna i odgovorna urednica sarajevskog „Oslobođenja“.

„Bila sam prilično obradovana kada sam čula najave u Sarajevu i spremnost političara u ovom gradu da će, onoga časa kad neko poželi da obeleži Kazane, oni to predvoditi. Lepo je to što kažu, ali davno je trebalo naći načina da se pronađu i identifikuju sve žrtve koje su nestale u Kazanima i da se, ako porodice to žele, na neki način to i obeleži“, kaže Selimbegovićeva.

Takođe naglašava da je jasno zašto udruženja žrtava iz Republike Srpske žele da obeleže stradanje vojnika JNA u Dobrovoljačkoj, a ne srpskih civila u Kazanima. „Od Kazana više ne možete praviti politizaciju do te mere do koje to možete sa Dobrovoljačkom. Istraga o Dobrovoljačkoj u Tužilaštvu BiH još traje, Tužilaštvo nije dalo svoj konačni sud i sve dok se taj slučaj ne zatvori, ostaju mogućnosti za politizaciju“, kaže Vildana Selimbegović.

Bez želje dase reši problem

U BiH gotovo da i nije započet proces suočavanja sa istinom i od slučaja kakva je i Dobrovoljačka želi se da se napravi platforma za vođenje politike zasnovane na podsticanju mržnje, upozorava predsednik Helsinškog odbora Republike Srpske Branko Todorović.

NO FLASH Dobrovoljacka Strasse in Bosnien Hauptstadt Sarajevo

„Pitanje Dobrovoljačke je samo jedan u nizu objekata manipulacije bez istinske želje da se taj i takvi problemi reše. Ne radi se o pristupu, koji je motivisan željom da se oda počast žrtvama, nego o potrebama dnevne politike, tako da žrtve postaju objekat političkog manipulisanja“, kaže Todorović.

Zabrane bi mogle da postanu praksa

Uprkos stvarnim namerama organizatora, zabrana ovakvih manifestacija bila bi pogrešna, smatra Todorović. „Ono što je neprihvatljivo i zabrinjavajuće je što se sve to dešava kako bi se pokazalo da u određenim sredinama, kantonima ili entitetima, nema slobode okupljanja niti mogućnosti da se obeleže događaji koje neka strana smatra bitnim“, ističe Todorović.

Predsednik Helsinškog odbora Republike Srpske upozorava da bi zabrana obeležavanja ovakvih manifestacija mogla da postane praksa koja će se proširiti i na druge delove Bosne i Hercegovine što bi moglo da stvori nove napetosti.

U programu Vlade Republike Srpske za obeležavanje 20 značajnih istorijskih događaja, pored Prvog srpskog ustanka, našlo se i stradanje vojnika JNA u bivšoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, a udruženja iz ovog entiteta i vladin Pododbor ove godine prvi put žele da obeleže taj događaj koji još čeka sudski epilog.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 30.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NAgK
  • Datum 30.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NAgK