Mračna tajna najskuplje vile u Nemačkoj

Fotografije unutrašnjosti „Vile Glori" verodostojno odslikava stil vlasnika: „Korišćeni su samo najplemenitiji materijali najvećeg kvaliteta, kao na nekoj luksuznoj jahti" – tako se ta vila reklamira na internet-portalima za luksuzne nekretnine. Cena: 13 miliona evra. Sale osvetljavaju lusteri u rokoko-stilu, a podovi od mermera svemu tome daju šarm italijanske plemićke palate. Za unutrašnje uređenje pobrinuo jedan od najpoznatijih dizajnera iz Minhena, navodi se u oglasu. Ekstravagancija vile – u šta spada i lift obložen najfinijim drvetom – zasenjuje čak vilu „Lajtenšlesl" najbogatijeg suseda u Garmiš-Partenkirhenu, ruskog milijardera Romana Abramoviča.

Vlasnik „Vile Glori" ne želi da mu se zna ime. Ono se ne pominje čak ne stoji ni u vlasničkom listu. I to iz dobrog razloga, kako su pokazala istraživanja DW.

Sporni mladi oligarh

Mladi, novopečeni ukrajinski bogataš u junu 2010. godine kupio je parcelu u Garmiš-Partenkirhenu veličine 3.700 kvadratnih metara. I imao je velike planove: da izgradi palatu iz snova. Samo za zemljište, 28-godišnji sin jednog ukrajinskog poljoprivrednog tajkuna platio je 3,3 miliona evra. Kupoprodajni ugovor, u koji je DW imao uvid, otkriva ime vlasnika: Mikola Huta.

Krajem 2010, neposredno nakon kupovine zemljišta, Mikola Huta preuzeo je poljoprivrednu imperiju svog oca Ivana u Ukrajini. Preduzeće porodice Huta zove se „Mrija", što ukrajinskom znači „san". I zaista, „Mrija-Holding" je za mnoge Ukrajince delovalo poput sna o boljem životu. Mladi Mikola bio je oličenje nove generacije agrarnih menadžera, onih koji bi da iskoriste potencijale plodne ukrajinske zemlje crnice, a da pritom iskoriste podršku stranih ulagača.

Strelovit uspon

Huta-junior registrovao je 2011. godine „Mriju" na frankfurtskoj berzi. Potražnja za deonicama tog ultra-brzorastućeg holdinga bila je velika: do 2013. Huta je dobio 600 miliona američkih dolara i nakon toga „Mrija" zakupljuje sve više novih zemljišta. Vrlo brzo je holding kontrolisao agrarno područje u Ukrajini veće od nemačke pokrajine Sarska oblast.

Da bi tako ogromna površina moglo da se obrađuje, Huti je bila neophodna moderna poljoprivredna tehnika. I nemačke firme i banke u tome su videle šansu za zaradu. Povoljnim kreditima i uz podršku državnih garancija za izvoz, oni su „Mriji" dostavljali opremu „Made in Germany". Tako su se, samo iz Nemačke, finansirali poslovi u vrednosti od 75 miliona evra. Kreditori su, pored ostalih, bili Dojče banka, kao i banke saveznih pokrajina Berlina i Baden-Virtemberga.

San postaje košmar

A onda je u leto 2014. usledio šok: „Mrija" je postala insolventna, preduzeće nije moglo da otplati dug od ukupno 1,3 milijardi američkih dolara. Tada je na videlo izašlo i to da je ukrajinsko poduzeće naveliko varalo u izveštajima investitorima i da je od početka bilo u milionskom minusu. Mnogi od poverilaca ostali su kratkih rukava, jer je zemljište bilo samo zakupljeno, a traktori i druge poljoprivredne mašine nestajale su pre nego što su poverioci mogli da dođu do njih. Mikola Huta se sa svojom porodicom u međuvremenu preselio u švajcarski kanton Obvalden, pokazuju istraživanja DW. U Ukrajini se protiv njega vodi istraga zbog pronevere i preti mu dugogodišnja zatvorska kazna. Prema navodima poverilaca, on je godinama uspevao da izdvaja na stranu novac od preduzeća preko ofšor-kompanija, odnosno lažnih firmi, i to ukupno više od 200 miliona američkih dolara.

Jedan deo tog ilegalnog novca je, kako se sumnja, završio i u Garmiš-Partenkirhenu, kako bi se finansirala izgradnja luksuzne vile. „Vila Glori" danas je u vlasništvu Viktorije Huta, Mikoline supruge. Ona je postala vlasnica te vile nakon što je Švajcarska prošle godine njenom suprugu odbila zahtev za azil i time otvorila put za njegovo izručenje u Ukrajinu. Huta se uzalud pred sudovima borio protiv izručenja i uskoro bi o njegovom zahtevu za azil trebalo da odlučuje i Savezni upravni sud. Zbog svega toga, vila porodice Huta sada je na prodaju. Neposredno pre sudske odluke o azilu, cena je znatno pala: umesto početnih 18 miliona evra, ona se sada prodaje za „samo još" oko 13 miliona.

Na kraju – plaća nemački poreski obveznik

Tokovi novca iza „Vile Glori", prema navodima nadležnog državnog tužilaštva u Minhenu, nisu bili predmet istrage. Ali bi za vlasništvo porodice Huta u Garmiš-Partenkirhenu itekako mogla da se zainteresuje i savezna nemačka vlada. Jer, prema navodima jednog portparola nemačkog Ministarstva privrede, iz nemačkog državnog budžeta već je plaćeno 24 miliona evra nemačkim bankama kao odšteta za kredite za firmu „Mrija" koji nisu podmireni. Iako se potraživanja odnose na preduzeće „Mrija holding", a s vlasnicima nije bilo direktnih poslovnih odnosa, portparol Ministarstva ipak je za DW izjavio: „Odgovornost Mikole Hute trebalo bi proveriti".

Međutim, račun koji će na kraju možda ipak morati da plate nemački poreski obveznici, mogao bi da bude i veći: nemačka država bi na kraju za te propale poslove mogla da plati ukupno 46 milina evra.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android